Poezija

ramonka · Pristupio: 15 Feb 2008 Poruke: 36 Studijska grupa: ne studiram

Aw, da Jesenjin!
On mi je najdrazi pjesnik.
Nitko se sa njime ne moze prema meni usporedivati.
Pjesnik prirode, a ujedno i pjesnik bijede u velikome gradu.

MAJČINA MOLITVA

U kući kraj sela, u dubokoj boli,
pred ikonom kleči starica i moli.

I molitva njena govori o sinu,
sin negdje daleko brani domovinu.

Starica se moli, suza se ne stidi
i očima trudnim strašnu sliku vidi.

Ona vidi polje, polje poslije boja
i na zemlji mrtva svog sina heroja.

Teče krv iz grudi, svuda mrtvi leže,
a on hladnom rukom stijeg dušmana steže.

Sva se skamenila od sreće i muke
i sijedu je glavu spustila na ruke.

Obrve joj rijetke sijede vlasi kriju
ko biserje suze teku iz očiju.

*
Pod prozorom vjetar. Nad prozorom luna
obletjela jablan sjajnog srebra puna.

Harmonika plače, glas taj usamljeni
i tako je blizak, tako udaljeni.

Smije se i plače pjesma iz njedara.
Gdje si lipo moja, lipo moja stara?

Nekada sam i ja na praznike rano
odlazio dragoj svirajući pjano.

Sada moje riječi dragoj malo znače
i uz tuđu pjesmu smijem se, i plačem.

putin · Pristupio: 18 Feb 2008 Poruke: 1 Studijska grupa: neki drugi fakultet

JEVROPI

Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže k’o crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
"Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud! "

"Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.

Presudi, silna, da l’ živet’ može
U takvom igu nesrećni rod?...
Izginućemo’"...

"Pa izginite! "
Podsmeha tvoga gordi je zbor.
"I ginućemo, ginuti slavno —
Il’ mačem preseć’ Gordijev čvor!
Izginućemo — ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il’ grob’"

Djura Jakšić

agatha · Pristupio: 17 Feb 2008 Poruke: 21 Studijska grupa: ne studiram

KAD ZABORAVIS NEDELJU

A kad zaboravis sarene pokrivace sredom i subotom,
A narocito
Kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikuda ne vodi;
Zagrljeni priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram da radim, i srecna sam...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis, kazem...

I kako si psovao ako bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
To jest, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog mastilom u
Jugozapadnom kutu, na
Nedeljni rucak.
A to je uvek bilo pile s testeninom,
Ili pile s rizom, i salata,
Pa razeni hleb i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.
Kazem, kad zaboravis...

Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat svrsiti pre nego sto dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svezoj posteljini,
I nezno se slivali jedno u drugo...

Kada, kazem, zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

Gvendolin Bruks

Hetera · Pristupio: 13 Sep 2007 Poruke: 426 Studijska grupa: Klasične nauke

Povodom aktuelnih nam tema o Kosovu, evo dela poeme Matije Beckovica "Kad budem mladji"

...A kad je rec o narodu, naciji,
polozaju nase zemlje
I slicnim forama,
pa, molim, nemam pojma.
Bas me briga...
To nikad nije bila moja solja caja,
niti ce biti!
Ajde, rej, Kosovo!
Moze da ode, moze da ostane,
meni je svejedno!
Oki, doki!
Bozuri!
Patrijarsija!
Meni je svejedno.
Ma, keve mi,
niko ne zna sta je to!
I ta loznjava na Ruse!
Ko je ovde lud,
Big brader,
nemoj da pricas.
Nema nama spasa
Dok se lozimo na slavski kolac,
nebesko carstvo,
gusle...
Sik, sik, bljak,
bul sit!
Takozvani Sveti Sava!
Molim te, jos i to.
Necu da buden
na tako losem tripu.
Njegos, Obilic, Princip,
Kako se zovu svi ti kileri,
ubice, nacosi,
to nije moj biznis!
....

ancha

DO NOT STAND AT MY GRAVE AND WEEP

Do not stand at my grave and weep,
I am not there, I do not sleep.
I am in a thousand winds that blow,
I am the softly falling snow.
I am the gentle showers of rain,
I am the fields of ripening grain.
I am in the morning hush,
I am in the graceful rush
Of beautiful birds in circling flight,
I am the starshine of the night.
I am in the flowers that bloom,
I am in a quiet room.
I am in the birds that sing,
I am in each lovely thing.
Do not stand at my grave and cry,
I am not there. I did not die.

Mary Elizabeth Frye

vec15godinatrajefakultet

Prvo slovo o covjeku

Satvoren u tijelu zatvoren u kozi
Sanjas da se nebo vrati i umnozi

Zatvoren u mozak zarobljen u srce
U toj tamnoj jami vjecno sanjas sunce

Zarobljen u meso zdrobljen u te kosti
Prostor taj do neba

Kako da premostis?

Mehmedalija Dizdar

lolita · Pristupio: 14 Apr 2008 Poruke: 1 Studijska grupa: Filozofija

Pozdrav!

Zanima me Vase misljenje, naravno?

Alo! hej! strpljenja malo!

Sto se oni gladni,
mrsavi i jadni,
koji kurac, bune?
Kada bosko sune

presudu nad svima,
tad ce bogatima
zakukati majka!
Zato, cemu ajka

tih sretnika gladnih,
mrsavih i jadnih?
Zar bi htjeli biti

i vjecni i siti?
Pa, ne moze! alo!
hej! strpljenja malo!!!

Nauka i(li) religija

Vec su stigli, cujem, tvrdi neko,
par svjetlosnih godina daleko,
pa ce, eto, za nevelik casak
posmatrati Velicajni prasak.

To ce biti trenut otkrovenja,
iz kojeg ce sreca ushicenja
okupati cak i one gladne,
ponizene, bolesne i jadne;

i nece im vise biti zao
sto se njihov zivot procerdao -
vrijedilo je za Bozanski casak!
vrijedilo je za Veliki prasak!!!

I sikcu nebesa

I tako je slika
vajnih svestenika,
kako ce nebesa
siktati od bijesa,

potvrdjena javom.
Ja pjevam, sa pravom,
da su znanstvenici
djeca-nasljednici

vajnih svestenika.
A dokaz je slika:
sa njima nebesa
sad sikcu od bijesa!!!

Svemoguci tragac

Istina, ta Sfinga,
putem Marketinga
otkrivena biva.
Uzalud se skriva,

jer tom tragaocu
i tome praocu
Istine i Znanja -
nema uzmicanja!

Gdje god da se skrije,
Marketing umije
Istinu pronaci.

Znao bi je naci
sve i da je nije!
Cak i to umije!!!

Baba-gora

Kad bi covjek znao
koji je smisao
ljudskom postojanju,
tek tad bi o znanju

mogao da zbori.
No, razni tabori
ipak laprdaju
kako nesto znaju.

Kad bi covjek znao
koji je smisao
ljudskog postojanja,

tad bi bilo znanja.
A manje od toga
sve je - baba-roga!!!

Unapred zahvaljujem na odgovoru! Bow

ancha

Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Konstantin Simonov

ancha

SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad !

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa
što sijaše nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

--O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede
i lovora i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega nitko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova !

O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
(kada bih mogao biti jak,

kada bih mogao biti drag),
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad !

Tin Ujević

helenatheblue · Pristupio: 25 Jun 2008 Poruke: 38 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom

Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kuci

Maleno dugme je opet usiveno
i zakopcani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nezno skidam
ja ovu haljinu pazljivo oblacim

Ona za mene moc madjije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokazem svima.

Mira Aleckovic

helenatheblue · Pristupio: 25 Jun 2008 Poruke: 38 Studijska grupa: Istorija umetnosti

i ja pisem pesme.tako da ako saznate za neki konkurs.....ili stavise nacin da proverim koliko je dobro ili lose moje umece........bila bih vam zahvalna da se javite...

Hetera · Pristupio: 13 Sep 2007 Poruke: 426 Studijska grupa: Klasične nauke

Postoji tema na forumu gde mozes da okacis svoje pesme ako zelis.
Tamo se obicno ne kritikuju pesme, ali mozes da zatrazis komentar

Lil' soul · Moderator

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.

Miljkovic ... OBOZAVAM!!!!!

Layla13 · Moderator

Citat:

Uzalud je budim

BRA'O!

zgazeni bambusi · Pristupio: 14 Jun 2008 Poruke: 42 Studijska grupa: Etnologija i antropologija

GRAD BEZ SNA

Ne spava niko na nebu. Niko, niko.

Ne spava niko.

Stvorovi mjeseca njuse i kruze oko koliba.

Doci ce iguani zivi da grizu ljude sto ne sanjaju

i onaj sto bezi srca razbijena srest ce na uglovima

neverovatnog krokodila mirnoga pod neznim protestom zvezda.

Ne spava niko na svetu. Niko, niko.

Ne spava niko.

Ima jedan mrtvi na udaljenom groblju

sto tri godine tuguje

zbog suhog pejsaza u kolenu;

i dete koje su pokopali jutros toliko da je plakalo

da je trebalo pozvati pse da ga zamuknu.

Nije zivot san. Bdijte! Bdijte! Bdijte!

Mi padamo po stubama da bi jeli vlaznu zemlju

ili se penjemo rubom snega s korom mrtvih dalija.

Ali nema sna ni zaborava:

meso zivo. Poljupci vezu usta

u siprazje novih vena

i onaj sto trpi, trpet ce bez prestanka

i ko se smrti boji nosit ce je na plecima.

Jednoga dana

zivet ce konji po krcmama

a pobesneli ce mravi napasti zuta nebesa

skrivena u ocima krava.

Drugoga dana videt cemo uskrsnuce osusenih leptira

i setajuci krajem spuzava sivih i sutljivih camaca

videt cemo kako blista nas prsten

i kako teku ruze naseg jezika.

Bdijte! Bdijte! Bdijte!

One koji jos cuvaju tragove pandze i pljuska,

onog decaka sto place jer ne zna invenciju mosta

i onog mrtvaca sto ima jos samo glavu i cipele,

do zida treba odneti gde iguani i zmije cekaju,

gde ceka medvjedje zubalo,

gde ceka mumificirana ruka deteta

i devina koza sto se opire silovitom jezurom plavila.

Ne spava niko na nebu. Niko, niko.

Ne spava niko.

Ali ako neko zatvori oci,

bicujte ga, sinovi moji, bicujte!

Neka bude prizor otvorenih ociju

i gorkih rana upaljenih.

Ne spava niko na nebu. Niko, niko.

Vec sam rekao.

Ne spava niko.

Ali ako netko ima nocu odvise mahovine na slepoocnicama

otvorite kapke da vidi pod mesecom

lazne karte, otrov i mrtvacku glavu kazalista.

Federiko Garsija Lorka