| Autor |
Poruka |
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
VRATI MI MOJE KRPICE
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvornice
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo
3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš
9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a voštani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze
11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnuću zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje
(1955)
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
  |
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
U selu praočeva
Neko me grli
Neko me gleda vučjim očima
Neko skida šešir
Da ga bolje vidim
Svako me pita
Znaš li ko sam ti ja
Napoznati starci i starice
Prisvajaju imena
Mladića i devojaka iz mog sećanja
Pitam i ja jednog od njih
Živi li boga ti još
Georgije Kurja
To sam ja odgovara on
Glasom sa onoga sveta
Pomilujem mu dlanom obraz
I molim ga očima da mi kaže
Živim li još ja
Vucje oči
Na znamenju mi dali ime
Jednog od braće
Koje je dojila vučica
Staramajka će me celog života
Na svom lanenom vlaškom jeziku
Vučićem zvati
Davala mi je krišom
Sirovo meso da jedem
U vuka da izrastem predvodnika
Ja sam verovao
Da će mi oči početi da svetle
U mraku
Oči mi još ne svetle
Valjda zato što onaj pravi mrak
Još nije počeo da pada
Vučja senka
Govori se da je moja pramajka
Veštica Sultana Urošević
Imala senku vučice
Po mesečini nikad
Nije izlazila iz kuće
Da joj ljudi ne bi zgazili senku
Oduzeli joj tajne moći
I na mestu je ubili
Govori se
Da sam od pramajke nasledio
Ove oči i ovaj jezik
Da li i vučju senku ne znam
Po mesečini uvek
Često i po suncu
Hodam natraške
Zlu ne trebalo
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
IZGUBLJENA CRVENA ČIZMICA
Pramajka moja Sultana Urošević
U drvenom koritu plovila je nebom
I lovila kišonosne oblake
Pomoću vučje i drugih masti
Činila je još mnoga
Manja i veća čuda
Posle smrti
Nastavila je da se meša
U poslove živih
Iskopali je
Da je nauče redu
I bolje zakopaju
Ležala je rumenih obraza
U hrastovom sanduku
Samo je na jednoj nozi imala
Crvenu čizmicu
Sa svežim tragovima blata
Onu drugu izgubljenu čizmicu
Tražiću do kraja života
POSLEDNJA IGRA
Sahranjujem majku
Na starom prenaseljenom
Novom groblju u Beogradu
Sanduk se s mukom spušta
U usku plitku raku
I leže na očev
Nestaje brzo ispod prvih grudvi
Dva mlada gologlava grobara
Skaču po nevidljivom sanduku
I nabijaju zemlju
Na podignutim njihovim lopatama
Sijaju dva popodnevna sunca
Vesela moja majka
Sa ushićenjem bi gledala
Ovu igru u njenu čast
NEODLOŽNI POVRATAK
U ćeliji Bečkerečkog zatvora
Provodim dan s crvenoarmejcem
Odbeglim iz zarobljeničkog logora
Čekam da se svaki čas otvore vrata
Pa da ga izvedu
I streljaju u dvorištu
On me moli da mu pokažem
Kako će najbrže stići
Do Moskve
Ja mu zidam na podu
Usputne gradove od hlebnih kuglica
On meri palcem rastojanja
Tapše me ručerdom po plećima
I trese glasinom ceo zatvor
Lepotica nije daleko
U ZNAKU VUKOVA
Nadomak poslednjih gradskih kuća
Našli su na putu zaklane konje
Upregnute u prazna kola
I na dudu kraj p**a
Trgovca pretvorenog u belu ovcu
Cele su noći vukovi igrali kolo
Oko voćke s mirisom ljudskog mesa
Ti bi se lako nagodio
S repatim igračima
Kaže mi staramajka
Buljim u njene vučje zube
I trudim se da joj odgonetnem smeh
Trčim u baštu iza kuće
Penjem se na zavejanu krušku
I vežbam se u vučjem zavijanju
KUĆA
U pratnji prvog zubatog sunca
Posetio nas je Agim
Testeraš odnekud od Prištine
Doneo nam je dve crvene jabuke
Uvijene u maramu
I vest da je stekao kuću
Imaš Agime najzad krov nad glavom
Nemam krov
Odneo ga vetar
Imaš valjda vrata i prozore
Nemam ni vrata ni prozore
Iščupala ih zima
Imaš barem četiri zida
Nemam ni sva četiri zida
Imam samo kuću rekao sam ti
Za ostalo lako ću
VERENIK SMRTI
Moj zemljak starčić od tuluzine
Čami po ceo dan
Prikovan za naslonjaču
Ne skida oči s vrata
Dok mi se šapatom obraća
Nisam se ja ni života plašio
A kamoli nje
Čekam je iz noći u noć
Ne mogu više da urlam
I zovem u pomoć
Ležim budan u postelji
S kuhinjskim nožem na grudima
I rukama prekrštenim na sečivu
SVINJA
Tek kada je čula
Besni nož u grlu
Crvena zavesa
Objasnila joj igru
I bilo joj je žao
Što se istrgla
Iz naručja kaljuge
I što je večerom s polja
Tako radosno jurila
Jurila kapiji žutoj
PATKA
Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda
Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
I onako će je stići
Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore
KROMPIR
Zagonetno mrko
Lice zemlje
Ponoćnim prstima
Jezik večnog podneva
Govori
U zimnici uspomena
Iznenadnim svitanjima
Proklija
Sve to zato
Što mu u srcu
Sunce spava
RAZGOVOR
Zašto se propinješ
I obale nežne napuštaš
Zašto krvi moja
Kuda da te pustim
Na sunce
Ti misliš poljubac sunca
Ti pojma o tome nemaš
Ponornice moja
Boliš me
Odnosiš mi drvlje i kamenje
Šta ti je vrteško moja
Razvalićeš mi beskrajni krug
Koji još dozidali nismo
Crveni zmaju moj
Teci samo dalje
Da stopala te ne raznesu
Što dalje možeš teci krvi moja
GVOZDENA JABUKA
Gde mi je mir
Neprobojni mir
Gvozdena jabuka
Teme mi je stablom probila
Glodjem ga
Vilice sam oglodao
Lišćem me okovala
Brstim ga
Usne sam obrstio
Plodovima me usijanim tovi
Točim ih
Mozak sam rastočio
Gde mi je mir
Gvozdenoj jabuci da bude
Prva rđa i poslednja jesen
VELEGRADSKA PESMA
Kaže mi onomad moja žena
Za koju bih sve učinio
Volela bih da imam
Jedno malo zeleno drvo
Da ulicom trči za mnom
PESMA MLADE ISTINE
Pevala istina u mraku
Na vrhu lipe nasred srca
Sunce će kaže sazreti
Na vrhu lipe nasred srca
Ako ga oči obasjaju
Ismejali smo pesmu
Uhvatili i vezali istinu
I tu je pod lipom preklali
Oči su bile zaposlene
Napolju u drugome mraku
I ništa nisu videle
Što se srebrne ribe tiče
Ni mačke je ne bi jele
Grdno smo se prevarili
Mračno nam je sad u duši
ZVEZDOZNANČEVA OSTAVŠTINA
Ostale su za njim njegove reči
Lepše nego svet
Niko ne sme u njih da se zagleda
Čekaju na okukama vremena
Veće nego ljudi
Ko može da ih izgovori
Leže na mutavoj zemlji
Teže nego kosti života
Smrti nije pošlo za rukom
U miraz da ih odnese
Niko ne može da ih podigne
Niko da ih obori
Zvezde padalice glave sklanjaju
U senke njegovih reči
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
luda pufna
Pristupio: 10 Jul 2007
Poruke: 25
Studijska grupa: neki drugi fakultet
|
|
Odlazak
Nisam vishe tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vishe nisam
Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze
Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opushci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vishe tu
Privezan chamac njishe se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih rechi
U oblachnom grlu visi
Nisam vishe tu
S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Teshko da ce me stici
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
flyin ovary
Pristupio: 20 Nov 2006
Poruke: 618
Studijska grupa: Filozofija
|
|
| matija bakshu ::
|
I na dudu kraj p**a
|
¡de puta madre! 
|
|
|
|
_________________
They seem to live in Panavision
On a TV screen or in a non-stop dream
UNIDENTIFIED MEN
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
SLOBODAN LET
Pusti nas da odletimo
Iz tvog dvora bez temelja
U zvezde sam vas kovao
Pod svodom svoje lobanje
Odletite ko vam brani
Pusti nas da propadnemo
Svaki nas let u dvor vraća
Tu sam vas ptice čekao
Odrežite sebi krila
Slobodan da vam bude let
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
puta je jer sam prekopirao sa svog foruma
a tamo puta ima masku, sasvim neochekivano : )
tu sam vas ptice chekao..
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
Rogan
Pristupio: 14 Apr 2006
Poruke: 5426
Studijska grupa: Istorija umetnosti
|
|
| matija bakshu ::
|
VRATI MI MOJE KRPICE
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo
1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvornice
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo
3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš
9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a voštani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze
11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnuću zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje
(1955)
|
Da li je ovo posvecheno Stojanu Simichu Krpici?
|
|
|
|
_________________
I don't mean to sound bitter, cold, or cruel, but I am, so that's how it comes out.
--- The late, great Bill Hicks
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
mozhda 
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
evo jedna njegova posvecena meni
PEVAJ MATIJO
Ne daj da te savlada san
Ceo svet bdi u tebi
U tvojoj chetvrtastoj praznini
Pretvaramo daljinu u blizinu
Zaborav u secanje
Ne daj da ti popuste ekseri
Kroz tvoju kljuchaonicu
Prvi put gledamo
Predele izvan sveta
Tvoj kljuch okrecemo u ustima
I gutamo slova i brojke
Iz tvoje pesme
Ne daj da ti odleti poklopac
Da ti otpadne dno
Pevaj Matijo!
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
MagicalChord
Pristupio: 22 Jun 2007
Poruke: 134
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
Fantastican je! 
Prostro sam se pred tobom
Prostro sam se pred tobom
Hromi vuče
Ležim između tvojih kipova
Unakaženih i zapaljenih
I preodevenih u blato
Pao sam između njih
Licem u tvoje svete koprive
I zajedno sa njima gorim
Puna si mi usta
Njihovog drvenog mesa
I zlatnih obrva
Prostro sam se pred tobom
Daj mi režanjem znak da se dignem
Hromi vuče
Skreni pogled prema meni
Skreni pogled prema meni
Hromi vuče
I nadahni me ognjem iz čeljusti
Da propevam u tvoje ime
Pramaternjim lipovim jezikom
Ispiši mi kandžom na čelu
Nebeske crte i reze
Da stasam u tumača tvoga ćutanja
I ugrizi me za levu ruku
Da mi se poklone tvoji vukovi
I da me za pastira izviču
Skreni pogled prema meni
I ne bulji više u srušeni svoj kip
Hromi vuče
Podigni kamen sa svoga srca
Podigni kamen sa svoga srca
Hromi vuče
I pokaži mi kako pretvaraš
Kamen u sunconosni oblak
I kako oblak u jelena zlatoroga
I ako te to ne zamara pokaži mi
Kako pretvaraš jelena u beli bosiljak
I kako bosiljak u šestokrilnu lastu
I pokaži mi ako se još sećaš
Kako pretvaraš lastu u žar-zmiju
I kako zmiju u alem kamen
Podigni kamen sa svoga srca
I na moje ga položi
Hromi vuče
|
|
|
|
_________________
"Never doubt that a small group of thoughtful, committed citizens can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has."
|
|
|
|
|
|
matija bakshu
Pristupio: 18 Mar 2007
Poruke: 339
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
jedan od najboljih naših pesnika
da ne kažem najbolji
a tužno je ako ukucate u googleu
videćete da je tek svaki deseti sajt na srpskom
sve ostali su strani sa njegovim prevodima
a još tužnije je da i taj svaki deseti ima deset pesama
koje svi kopiraju jedni od drugih
ove gore sam većinom prekucavao
toliko o pesništvu kod nas
|
|
|
|
_________________
Heres what it takes
|
|
|
|
|
|
MagicalChord
Pristupio: 22 Jun 2007
Poruke: 134
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
Stvarno jedan od najboljih...
Da, znam to za google... :/ Ja prekucavam pesme, takodje.
|
|
|
|
_________________
"Never doubt that a small group of thoughtful, committed citizens can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has."
|
|
|
|
|
|
MagicalChord
Pristupio: 22 Jun 2007
Poruke: 134
Studijska grupa: Etnologija i antropologija
|
|
Vrati se u svoju jazbinu
Vrati se u svoju jazbinu
Osramoćeni hromi vuče
I tamo spavaj
Dok se ne zaledi lavež
I zarđaju psovke i crknu baklje
Sveopšte hajke
I dok se svi ne skljokaju
Praznih ruku u sebe
I pregrizu sebi jezik od muke
I silnici psoglavci s nožem za uvom
I hajkači sa polnim udom na ramenu
I lovački zmajevi vukožderi
Četvoronoške puzim pred tobom
I urlam u tvoju slavu
Kao u velika
Zelena tvoja vremena
I molim ti se stari moj hromi bože
Vrati se u svoju jazbinu
Daj da ti priđem
Daj da ti priđem
Hromi vuče
Daj da ti iščupam
Tri čudotvorne dlake
Iz trouglaste glave
Daj da ti štapom dodirnem
Zvezdu na čelu i kamen na srcu
I levo i desno uvo
I daj da ti poljubim
Ranjenu božansku šapu
Naslonjenu na oblak
Daj da ti priđem
I ne plaši me svetim zevanjem
Hromi vuče
|
|
|
|
_________________
"Never doubt that a small group of thoughtful, committed citizens can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has."
|
|
|
|
|
|
fushia
Pristupio: 28 Sep 2007
Poruke: 1
Studijska grupa: Arheologija
|
|
Zvezdoznančeva smrt
Morao je kažu da umre
Zvezde su mu bile bliže
Nego sami ljudi
Pojeli ga kažu mravi
Uobrazio je da zvezde
Rađaju mrave a mravi zvezde
Pa je kuću mravima napunio
Došle mu glave kažu
Njegove nebeske pokvarenice
I smešne su glasine o bodežu
Sa ostacima ljudskih prstiju
Našao se prosto van sveta kažu
Pošao je da nađe suncokret
U kome se stiču putevi
Svakog srca i svake zvezde
Morao je kažu da umre
moja omiljena
|
|
|
|
_________________
Is all that we see or seem
But a dream within a dream
|
|
|
|
|
|
|