ko ce biti novi patrijarh

timon · Moderator

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović)
Rođen kao Risto Radović 1938. godine u Morači, i u njegovoj zvaničnoj
biografiji piše da je rastao uz gusle i pesme o čojstvu o junaštvu. Njegova
majka Mileva rodila je 15 dece. U Beograd na teološki fakultet došao je 1958.
godine i sve vreme školovanja bio među najboljima.
Na postdiplomskim studijama bio je na Starokatoličkom bogoslovskom fakultetu u
Bernu, a potom u Rimu, odakle je otišao u Grčku.
U Atini se i zamonašio i doktorirao na teologiji Grigorija Palame. Predavao je
neko vreme na duhovnoj akademiji sv. Sergija uz Parizu.
Nakon što je šest godina proveo na čelu banatske eparhije, ali i kao dekan
Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, mitropolit je postao 1991. godine i od tada
postepeno raste njegov politički uticaj. Smatra se da je odigrao jednu od
ključnih uloga u ustoličenju Mila Đukanovića koji je kasnije okrenuo leđa tom
starom prijateljstvu podržavši stvaranje Crnogorske pravoslavne crkve.
Ipak, smatra se da Amfilohije nikada nije bio toliko jak koliko je to danas. U
mnogim važnim poslovima Crkve ima sa Irinejem u tandemu gotovo presudnu ulogu.
Mnogi smatraju da je Amfilohije budući srpski patrijarh; mada ima puno takvih
kandidata, ali taj vladika ubedljivo prednjači nad ostalima. To i nije nemoguće
od kada je ne tako davno promenjen Ustav SPC-a koji predviđa izbor patrijarha
glasanjem u najvišem crkvenom telu Saboru. A tu Amfilohije ima izuzetno veliki
uticaj.
Redovno posećuje Srbe u Hagu zbog čega ga jako voli taj pomalo mistični haški
lobi. Optuživan je više puta da u svojoj mitropoliji skriva optužene za ratne
zločine.

Episkop mileševski Filaret (Mićević)
U širokoj javnosti verovatno najnepopularniji vladika u novijoj istoriji SPC-a.
Jedan od njegovih poslednjih istupa bilo je planirano opelo na sahrani
Slobodana Miloševića prošle godine, što nije dozvolila pokojnikova porodica.
Svojevremeno otvoreno je podržavao Miloševićev režim. U manastiru Mileševi
zvonima je dočekivao Vojislava Šešelja, a zauzvrat je dobio džip pajero. Za
predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića držao je posebnu službu i
blagosiljao da pobedi na izborima.
Na otvaranju vladičanskog dvora u Prijepolju narodu je poručio: „Kao što se zna
da je kralj Vladislav sagradio Mileševu, isto tako da se zna da je ovaj dvor
sagradio Slobodan Milošević."
Zbog otvorene predizborne podrške Miloševiću i koaliciji SPS-JUL u septembru
2000. vladiki Filaretu zamereno je i on se kasnije na Saboru SPC-a “pokajao”.
Navodno je zamolio sve one koje je svojom izjavom sablaznio i ožalostio da mu
oproste.
Ali tog energičnog, sa parama veštog i na jeziku oštrog episkopa javnost pamti
dok je obilazio ratišta u Hrvatskoj i Bosni noseći humanitarnu pomoć za
tamošnje Srbe. Mnogima je još u sećanju slika Filareta u mantiji kako na
oklopnim kolima drži puškomitraljez. Tu fotografiju snimljenu 1991. godine
negde između Kostajnice i Gline svi koji nisu blagonakloni SPC-u
zloupotrebljavali su kao dokaz o umešanosti crkve u ratove na prostoru bivše
Jugoslavije.
Rođen je kao Jelenko Mićević 1947. godine u selu Borci kod Konjica, zamonašio
se 1969. Bio je duhovnik Bogoslovije svetog Save i manastira Slanci, a kasnije
nastojatelj zemunskog manastira Svetog arhangela Gavrila. Godine 1998.
ustoličen je za episkopa mileševskog.
I srpski bankari pamte vladiku Filareta. Na njegov zahtev Sveti sinod stavio je
van snage odluku kojom su banke na karticama mogle da koriste hologramski
prikaz freske Beli anđeo. Čelnik Mileševske eparhije tražio je od banaka po
2.000 evra za korišćenje lika Belog anđela - ukupno pola miliona evra.
„U slučaju holograma mi bankama ništa ne sporimo. Samo tražimo da se poštuje
zakon i da potpišu ugovor s manastirom Mileševa", poslovno je odgovorio
bankarima vladika Filaret.

Episkop bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević)
Rođen 1952. u Bosanskom Petrovcu, bogosloviju je završio u manastiru Krka 1973.
a zamonašen dve godine ranije. Potom je službovao u eparhiji dalmatinskoj a
bogoslovske studije zavšio je na Aristotelovom univerzitetu u Solunu 1980. Od
naredne godine radi kao profesor i vaspitač u bogosloviji Sveta tri Jerarha u
manastiru Krki. Za prvog episkopa novoosnovane eparhije bihaćko-petrovačke
izabran je u maju 1991.
Smatraju ga prvim vladikom SPC-a u Bosni koji se suprotstavio Radovanu
Karadžiću. Episkop Hrizostom bio je jedan od retkih koji je oštro zamerio
paljanskom rukovodstvu što su podržavali Srbe da napuste Sarajevo u februaru
1995. godine.
U intervjuu “Večernjim novostima” u martu '96. ukazao je na pogubnost odbijanja
zajedničkog života, jer su time Srbi praktično počeli da se odriču dela
tradicije: "Republika Srpska lepo zvuči, ali čim se srpski narod odrekao Bosne
i Hercegovine, odrekao se i svog nasleđa u njoj. Time je drugim narodima
pružena prilika da se pred svetom predstave kao ekskluzivni zastupnici Bosne i
Hercegovine, a srpski narod postao je maltene neprijatelj sopstvene zemlje."

Episkop žički Hrizostom (Stolić)
Rođen je 1939. u Rumi. Iz manastira Visoki Dečani u kome je zamonašen otišao je
u SAD, gde je završio bogoslovske studije u Ruskom manastiru u Džordanvilu pri
Njujorškom univerzitetu. Potom je 19 godina živeo u Hilandaru, a dve kao
proteopistat - duhovni predsednik Svete gore. Za episkopa zapadnoameričkog
izabran je 1988, a 1992. na tronu Banatske eparhije zamenio je vladiku
Atanasija (Jevtića).
Prošle godine štampa je o njemu pisala nakon što je proterao zilotski
nastrojene monahinje iz manastira Stjenik kod Čačka.
Smatraju ga veoma zatvorenim čovekom, ali i vrsnim praktičarem: organizuje
krštenja nekrštene dece, naknadna venčanja, gradnju crkava, verske ekskurzije i
sl. Žička eparhija jedna je od najstarijih i teritorijalno najprostranijih
eparhija SPC-a.

ovako su izgledali prosli izbori (cisto da vidite kako se bira patrijarh):
Izborno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora održano je 1. decembra 1990. u
Patrijaršijskom dvoru u Beogradu i bilo je izuzetno uzbudljivo i neizvesno. Na
izbornoj listi za novog patrijarha bilo je 17 kandidata.
Glasanje se odvijalo tako što je svaki od članova Izbornog sabora trebalo da
zaokruži tri kandidata za koje smatra da mogu da uđu u trojnu kandidaturu za
izbor patrijarha. Da bi neki kandidat ušao u trojnu kandidaturu, mora da ima
više od polovine glasova članova Izbornog sabora – 13. U prvom krugu glasanja
rezultati su bili sledeći: episkop šumadijski Sava dobio je 16 glasova, episkop
žički Stefan 13, episkop raško-prizrenski Pavle 11, mitropolit
zagrebačko-ljubljanski Jovan i episkop banatski Amfilohije po osam.
Po teoretičaru religije Miloradu Tomaniću, autoru knjige „Srpska crkva u ratu i
ratovi u njoj“, u prvom krugu glasanja dobijena dvojica kandidata koji će ući u
trojnu kandidaturu za srpskog patrijarha: episkop šumadijski Sava i episkop
žički Stefan episkopi su koji su u junu 1990. kao članovi Sinoda posetili
Slobodana Miloševića.
Iz rezultata glasanja vidljivo je da dvojica politički najuticajnijih
arhijereja SPC-a mitropolit Amfilohije i mitropolit Jovan nisu bili ozbiljniji
kandidati u borbi za patrijaršijski presto.
Posle prvog kruga, članovi Izbornog sabora glasali su samo za po jednog
kandidata. Treći kandidat, međutim, nije izglasan ni u drugom krugu, a ni u
sledećem, ni u sledećem. I na kraju, tek u devetom krugu, za trećeg kandidata,
sa 20 dobijenih glasova, izabran je episkop raško-prizrenski Pavle.
Posle tog dugog i neizvesnog biranja, imena trojice kandidata napisana su na
papire i stavljena u tri koverte.
Patrijarh je potom izabran tradicionalnom metodom žrebanja (koje se primenjuje
zbog sprečavanja lobiranja) i od tri koverte poseban sveštenomonah javno je
izvukao jednu i potom pročitao: „Arhiepiskop pećki, mitropolit
beogradsko-karlovački i patrijarh srpski je episkop raškoprizrenski Pavle“.

DaM daM! · Moderator

Koji god da bude, isto je...ko da ima razlike ko je lutkica za slikanje, kad o svemu odlucuje sabor sumnjivih, nacionalno obojenih likova...

timon · Moderator

pa u pravu si, da se on zaista nesto pita sigurno ga ne bi birali na lutriji...

Ivan · Pristupio: 15 Apr 2006 Poruke: 744 Studijska grupa: ne studiram

Hej ljudi, zasto pricamo o izboru za novog patrijarha kad je gospodin pavle josh zhiv? nemojte sahranjivati zhivog choveka...

timon · Moderator

da, ali evidentno je u losem zdravstvenom stanju, zbog cega ne moze da obavlja tu funkciju, pa ne bi bilo cudo da izaberu novog pre nego sto on umre... i kad je paja postao patrijarh german je jos bio ziv, ali proglasen nesposobnim za obavljanje funkcije patrijarha...

senka supermenka · Pristupio: 20 Nov 2006 Poruke: 412 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Evo, glasam za bihacko-petrovackog, zato sto je moj zemo x)

Prva 2 gospodina su zaista za primer...klanjam im se duboko Wall

Mali plavi

Verovatno onaj smrad s pocetka teme koji je na sahrani Zorana Djindjica rekao ,,ko se maca lati, od maca ce i stradati'' (citaj: druzio se s mafijom, mafija ga je ubila).

DaM daM! · Moderator

Ja sam za bilo kojeg, samo da je shto gori...ko god da je najljigaviji, da barem bude prava slika stvari, a ne ko paja, koji je skroz simpa...

Mali plavi

Da, Paja je ,...zamalo da napisem, bio..., dakle, je dobar covek, ali svako saopstenje SPC koje je bilo ostro intonirano nije njegovih misli delo, vec Amfilohija. Pa njemu nije mesto u SPC, vec u Esfigmenu sa njemu slicnim.
Stanje u drustvu je alarmantno. Nego, da li u ovom podforumu mogu da se postavlaju teme tipa uzas na stadionu Zvezde, nasi ucenici skoro pa poslednji u Evropi a u nekim gimnazijama i dalje tvrde da smo najbolji i da su nasa deca pametnija, ekonomske reforme ocenjene dvojkom sa minusom od strane relevantnih medjunarodnih institucija i slicno??

Mavro Kazafranka · Administrator

Naravno da mogu (sem zvezde, to vise ide pod sport), samo izvoli...

Despina · Pristupio: 22 Apr 2007 Poruke: 351 Studijska grupa: Istorija

Неукусне ли теме. Неки људи баш немају границу.

sunce · Pristupio: 30 Nov 2007 Poruke: 60 Studijska grupa: Andragogija

posto se radi o umetnosti a svaka je umetnost politicka..ova jos i govori o politici...nisma sigurna gde da stavimovu inf.....ali evo....

Protestni performans povodom Međunarodnog dana ljudskih prava

NEĆEMO NAZAD, STOP KLERIKALIZACIJI !

Koalicija za sekularnu državu će 10.12.2007. godine na Trgu Republike sa početkom u 18:30 h, izvesti performans „Nećemo nazad“, kao protest protiv rastuće klerikalizacije u Srbiji.

Klerikalizacija, koju provode predstavnici državne vlasti i Srpske pravoslavne crkve, težak je udarac samoj ideji ljudskih prava, čiji se dan obeležava 10. decembra u celom svetu. Ljudska prava i slobode mogu se ostvarivati samo unutar sekularne države i društva, a posledice klerikalizacije u Srbiji, koju predvodi Vlada Vojislava Koštunice, već se odrazila na stanje ljudskih prava.

Ideja Koštuničine Vlade da se SPC-u da monopol nad duhovnošću i moralnim izborima, u sukobu je sa tekovinama moderne države, i atak je na ljudska prava. Zato je neophodno da kao odgovorne građanke i građani, očuvamo sekularni karakter države koji je narušio zakon o crkvama i verskim zajednicama, kao i da sačuvamo sekularni karakter društva koji narušava svakodnevna praksa političke i svešteničke elite.

„Kolicija za sekularnu državu“:

Centar za mir i demokratiju

Centar za unapređenje pravnih studija

Helsinški odbor za ljudska prava

Inicijativa mladih za ljudska prava

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava

Queeria centar

List Republika

Socijaldemokratska unija

Urban In

Žene u crnom

Škart

Beograd, 06.

senka supermenka · Pristupio: 20 Nov 2006 Poruke: 412 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Despina ::

Неукусне ли теме. Неки људи баш немају границу.

Zasto?!

timon · Moderator

Citat:

NEĆEMO NAZAD, STOP KLERIKALIZACIJI !

idemo

Mali plavi

sunce ::

posto se radi o umetnosti a svaka je umetnost politicka..ova jos i govori o politici...nisma sigurna gde da stavimovu inf.....ali evo....

Protestni performans povodom Međunarodnog dana ljudskih prava

NEĆEMO NAZAD, STOP KLERIKALIZACIJI !

Koalicija za sekularnu državu će 10.12.2007. godine na Trgu Republike sa početkom u 18:30 h, izvesti performans „Nećemo nazad“, kao protest protiv rastuće klerikalizacije u Srbiji.

Klerikalizacija, koju provode predstavnici državne vlasti i Srpske pravoslavne crkve, težak je udarac samoj ideji ljudskih prava, čiji se dan obeležava 10. decembra u celom svetu. Ljudska prava i slobode mogu se ostvarivati samo unutar sekularne države i društva, a posledice klerikalizacije u Srbiji, koju predvodi Vlada Vojislava Koštunice, već se odrazila na stanje ljudskih prava.

Ideja Koštuničine Vlade da se SPC-u da monopol nad duhovnošću i moralnim izborima, u sukobu je sa tekovinama moderne države, i atak je na ljudska prava. Zato je neophodno da kao odgovorne građanke i građani, očuvamo sekularni karakter države koji je narušio zakon o crkvama i verskim zajednicama, kao i da sačuvamo sekularni karakter društva koji narušava svakodnevna praksa političke i svešteničke elite.

„Kolicija za sekularnu državu“:

Centar za mir i demokratiju

Centar za unapređenje pravnih studija

Helsinški odbor za ljudska prava

Inicijativa mladih za ljudska prava

Beogradski centar za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava

Queeria centar

List Republika

Socijaldemokratska unija

Urban In

Žene u crnom

Škart

Beograd, 06.

Pridruzujem se - naravno! Dogorelo do nokata! Frustriran sam cinjenicom da smo vezani za jebenu BiH na putu evropskih integracija, da sam tom potpuno nefunkcionalnom i sjebanom drzavom delimo poslednje mesto na putu evropskih integracija, saznanjem da nam je vlast priznala da je korumpirana, jer nisu hteli anketni odbor o ,,Delti'', da moram da placam u prodavnicima po 20 odsto vise nego Nemci, a sa 10 puta manjom prosecnom platom, da smo prema izvestaju SB najgora od svih 27 tranzicionih zemalja, a jedna mala digresija: 2002. godine bili smo najbolji!
Medjutim, ponekad se zapitam i da nam je politicka elita dobra, sta raditi sa ljudima koji ne zele da se menjaju i koji su toliko podlozni manipulaciji, toliko netolerantni, primitivni i agresivni???