prof Aleksandar Kadijevic dobitnik nagrade Ranko Radović

Mavro Kazafranka · Administrator

Odbor - Žiri za dodelu Nagrade Ranko Radović u sastavu:

mr Marta Vukotić Lazar, predsednik Odbora i Žirija i predstavnik ULUPUDS-a.
dr Mila Pucar, predstavnik IAUS-a
prof. dr Mirjana Roter Blagojević, predstavnik Arhitekonskog fakulteta-Beograd,
prof. dr Darko Reba, predstavnik FTN-Novi Sad
prof. dr Živojin Bata Karapešić , predstavnik Zadužbine Kolarac
Branka Gugolj, predstavnik ULUPUDS-a i
dr Mirjana Popović- Radović, supruga profesora Ranka Radovića,

na sastanku održanom u petak, 08. XII 2006. godine u ULUPUDS-u doneo Odluku da ovogodišnju nagradu za teorijske tekstove i multimedijalne prezentacije podele :

* prof. dr Aleksandar Kadijević za knjigu Estetika arhitekture akademizma (XIX-XX vek), Beograd 2005. i
* TV ekipa Novi Sad, to jest autori emisija Kuća gradi grad – Arhitektura moderne u Novom Sadu Radonja Dabetić, dia i Vladimir Mitrovic, dipl. ist.um etnosti, koje su realizovane u 2006. godini.

izvor: http://www.ulupuds.org.yu/

dolomit · Pristupio: 25 Jan 2007 Poruke: 16 Studijska grupa: neki drugi fakultet

Zelen sam iz oblasti arhitekture ali je stvarno sramota, priznaces, sto bas niko nije odgovorio ni jednom porukom na temu o dobitnicima ove, meni nepoznate, nagrade. Ako su je dobili navedeni profesori onda je valjda i red da neko nesto prokomentarise. Ali hvala bar tebi na obavestenju jer u medijima nije nista objavljeno.

nancy · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 1044 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Citat:

Zelen sam iz oblasti arhitekture ali je stvarno sramota, priznaces, sto bas niko nije odgovorio ni jednom porukom na temu o dobitnicima ove, meni nepoznate, nagrade. Ako su je dobili navedeni profesori onda je valjda i red da neko nesto prokomentarise. Ali hvala bar tebi na obavestenju jer u medijima nije nista objavljeno.

Bilo je u Blicu,Politici,24 Sata..mislim da nisu imali kinte i za bilbord Kez

a ne znam da li mislis na nas sto nismo postovali?pretpostavicu da mislis pa ne znam sta reci..nagradu je zasluzio i u tome se svi slazemo(pogotovo mi koje interesuje arhitektura) jer je zaista strucnjak i visoko cenjen u svojoj oblasti...a da pisem odu necu jer nije zasluzio..

dolomit · Pristupio: 25 Jan 2007 Poruke: 16 Studijska grupa: neki drugi fakultet

A ko je bio Ranko Radovic?

timon · Moderator

btw, mislim da je i na salonu arhitekture vec dobio neku nagradu za tu knjigu...

Mavro Kazafranka · Administrator

Ranko Radović
arhitekta /1935-2005/

Rođen u Podgorici skoro pre sedamdeset godina / 18. avgusta 1935/, školovan u Beogradu /Osnovna škola, Gimnazija i Arhitektonski fakultet/ čiji je stanovnik ostao do smrti, profesor Ranko Radović je dvadeset godina /1972-1992/ predavao Savremenu arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a istovremeno i sve do poslednjih dana života bio gostujući ili povremeni predavač na prestižnim univerzitetima u Finskoj, Japanu, Australiji, u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Portugaliji i Švedskoj. Skoro četvrt veka rukovodio je poslediplomskim studijama savremene arhitekture u Beogradu i pet godina u Novom Sadu.
NJegova brojna predavanja plenila su slušaoce širom sveta, a samo na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu održao je preko 140 predavanja.Autor je petnaestak knjiga – nekih u više izdanja na našem i stranim jezicima, autor je preko tristo naučnih i stručnih studija i eseja u dnevnoj stručnoj štampi i publicistici, više od trideset TV emisija i serija posvećenih arhitekturi i arhitektima. Autor je tridesetak samostalnih izložbi arhitekture, urbanizma, grafike i crteža u gradovima naše zemlje i u inostranstvu.
Učesnik je bio brojnih domaćih i stranih konferencija posvećenih urbanizmu, arhitekturi, stanovanju i kulturi, projektant naselja u nas, u Finskoj i Luksemburgu.
U Novom Sadu i Vojvodini angažovao se oko urbane tematike i problematike starih delova gradova i novim predlozima za Mišeluk, priobalje Dunava, Petrovaradinsku tvrđavu.
Bio je urednik Arhitekture i urbanizma, pokretač i urednik časopisa De re Aedificatoria u kojem su se 199o. poslednji put zajednički pojavili tekstovi najistaknutijih arhitekata i istoričara umetnosti iz svih bivših republika Jugoslavije. Po njegovim projektima sagrađeno je 29 objekata različitih sadržaja / Zanatsko uslužni centar na Čuburi u Beogradu 1968-1971, Opštinska zgrada u Aranđelovcu 1974, Spomen obeležje u Danilovgradu 1975, Pošta, Banka i Hotel u Vrnjačkoj Banji u periodu od 1975. do 1985, porodične kuće u Aranđelovcu i Bačkoj Palanci 1975 i 1981, Pošta / banka u Apatinu 1986, Atelje 212 u Beogradu 1992. sa R. Dinulovićem, nadgradnje fakultetskih zgrada unutar univerzitetskog kampusa u Novom Sadu 1996. i 2001. sa K. Hiel.
Legendarnom Spomen kućom na Tjentištu kraj Sutjeske projektovanom i izgrađenom još 1964/1971. Ranko Radović je ušao u krug svetskih arhitekata /Videti; Čarls Dženks, Evoluciono stablo, 1991,1993./
Doktorirao je na Sorboni 1990. godine sa tezom o kontinuitetu ideja i oblika u savremenoj arhitekturi, istraživač, pedagog, kritičar, publicista, javni i kulturni pregalac, mislilac i praktičar, Radović je svojim projektima, predavanjima, svojim delom, prisustvom i angažmanom u svetu arhitekture, kulture i umetnosti, u domaćoj i široj svetskoj stručnoj javnosti kao i u svetu kulture predstavljao izuzetnu ličnost i primer retko svestranog aktiviteta u prostoru.
Zaslužno je poneo brojne nagrade i priznanja, među kojima Nagrade Beogradskog salona /1987/, ULUPUS nagrade za životno delo i Vukove nagrade /1997/, te Tabakovićeve nagrade arhitekture /2001/.
Sa puno razloga i veoma uspešno obavljao je istaknute funkcije u Međunarodnoj federaciji za urbanizam i stanovanje /1984-1992/ i Međunarodnoj uniji arhitekata /1984-1990/, bio ministar za ekologiju u Vladi Crne Gore.
Bio je član Društva arhitekata Novog Sada i vredni i prilježni saradnik DaNS-a od prvog do najnovijeg četrdesetosmog broja. Bio je prijatelj, saradnik i učitelj mladih, razumevao je i cenio iskustva prostora i univerzalne pouke Vojvodine, zalažući se da Škola arhitekture u Novom Sadu bude mestom Novosadska, tradicijom Vojvođanska, a usmerenošću evropska i svetska.

dolomit · Pristupio: 25 Jan 2007 Poruke: 16 Studijska grupa: neki drugi fakultet

Gde ja zivim?! Nikada nisam cuo za coveka. Hvala Mavro na iscrpnim informacijama.

Mavro Kazafranka · Administrator

Dr Aleksandar Kadijević, dobitnik nagrade “Ranko Radović”, o nagradama, zgradama i nadama

Danas najviše zida nepotizam
_____________________
Savo Popović

NAGRADA
Ova nagrada mi mnogo znači jer nosi ime Ranka Radovića, našeg velikog arhitekte. On je bio posvećenik u tumačenju arhitekture i znatno doprineo njenom popularisanju. Nije najbolje shvaćen u našoj sredini, a to dokazuje i pokušaj rušenja “Gradića Pejton” odmah posle njegove smrti. To je indikativno. “Pejton” jeste projektovan kao privremeni objekat, ali je u međuvremenu postao sastavni deo naše urbane kulture.
_____________________

Za Aleksadra Kadijevića prošla godina se završila na najlepši mogući način – proglašen je prvim laureatom novoustanovljene nagrade „Ranko Radović“ za teorijsku oblast. Početkom ove godine postao je i redovni profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu. Ugladni teoretičar arhitekture je za svojih osam knjiga dobio osam nagrada a svaka ima svoj značaj i posebnu vrednost i, kako sam kaže, „budi svest o značaju našeg kulturnog nasleđa“. Nagrada „Ranko Radović“ predstavlja podstrek za sve istoričare umetnosti koji se bave teorijom i istorijom novije arhitekture.

Vi, poput Radovića, svojim teoretskim delom popularišete arhitekturu – da li to ima odjeka u stvarnom životu?
- Ima. Mi, a tu mislim i na Arhitektonski fakultet – ne samo na Filozofski – činimo da mlade generacije zaista postanu svesne nasleđa i vrednosti. Oni su spremni da dalje istražuju i afirmišu ono što zaslužuje takav tretman.

Kod mladih se to može prepoznati i kroz radove koji stižu na konkurs „Novosti“ za arhitekturu. Koliko ta teoretska misao ima odraza na zidanje i(li) ruženje Beograda?
- Pisana reč, popularizacija i naučna istraživanja doprinose porastu svesti šire javnosti o vrednosti arhitektonskog nasleđa. Tu je, takođe, važna uloga medija, ali ja jedino prepoznajem napore u toj važnoj misiji kod „Novosti“. One su prve primetile ovu knjigu – „Estetiku arhitekture akademizma“i to je do sada najiscrpniji prikaz mog dela.

Da li Vas je, kao vrsnog poznavaoca i stručnjaka, gradski arhitekta ikad pozvao na konsultacije?
- Ne. A, nisam član ni jedne komisije, nijednog savetodavnog tela, mada verujem da bih mogao da pomognem. Ali, teoretska, naučna misao ima uticaj u gradskom zavodu za zaštitu spomenika. Oni koriste te rezultate, ne ponašaju se ignorantski. Dakle, postoje efekti istraživačkog rada. Međutim, novi investitori, novi graditelji Dedinja – rušitelji, novopečeni bogataši, kriminalci – oni se ni na šta ne obaziru!

Govorite o pojedincima?
- Mislim na interesne grupe koje ignorišu i struku i norme. Sve negiraju zarad svojih parcijalnih interesa – međutim, vreme im ne ide u prilog.

Novi bogataši su između dva rata zidali na Dedinju, pa danas tamo postoje vredna arhitektonska dela...
- Ali, ambijent je drugi. Tad smo bili jedna prosperitetna , zapadnoevropska zemlja, tad je novi bogataš verovao stručnjaku – arhitekti. Sad smo negde u sredini tranzicije, prilično izolovani i osiromašeni. Naše vreme ocenjivaće neke druge generacije. U nauci je norma da se utisci o određenom vremenu sležu posle 30 godina.

Možemo pretpostaviti da slika neće biti baš ohrabrujuća?
- Ni pozitivna. Imam utisak da gradski arhitekta ne poklanja dovoljno pažnje nasleđu, kao ni gradska vlast. Valjda je prirodno da ih više zanimaju nove investicije. Svest naših vladajućih struktura o značaju arhitektonskog nasleđa sigurno nije dovoljno razvijena. Pa kad biste ih pitali ko je projektovao zgradu u kojoj sede i rade ne bi znali odgovor.

Kad se kaže tradicija, Srbi pomisle odmah srednji vek. Zar nismo sa modernom u arhitekturi bili Evropa?
- Vremenska distanca nam omogućava da taj period valjano sagledamo. Ipak se s većim respektom gleda prema tom novijem nasleđu. Dugo su arhitekte bile zanemarene u odnosu na književnike i slikare. U tom kratkom periodu od 23 godine između dva svetska rata – bilo je karakteristično da grade mlade arhitekte. To su bili pioniri naše moderne.
Sad arhitekta teško može nešto da gradi pre četrdesete. Pozna srednja i starija generacija insistiraju na prevaziđenim idejama i po sistemu „ja tebi - ti meni“ formiraju interesne grupe. Pobedi ponekad i kvalitet, ali najviše ima nepotizma i korupcije. U našoj savremenoj arhitekturi ima sukoba interesa – u ogromnoj meri.

Verujem da i bez distance do tri decenije imate određen stav o onom što se danas zida u Beogradu.
- Baš zbog toga što vidim šta se dešava, ne bavim se dnevnom arhitektonskom kritikom. U suprotnom bih bio dosta oštar i stekao dosta neprijatelja. Ali, evidentno je ovde konfekcijsko preuzimanje ideja sa strane, nekritičko preuzimanje i prenošenje ideja iz srednje i zapadne Evrope. Baveši se prošlošću ja posredno današnjim stvaraocima ukazujem na vrednost.

Večernje Novosti – dodatak „Kultura“, 7. februar 2007.

adoratio · Pristupio: 27 Jan 2007 Poruke: 4 Studijska grupa: neki drugi fakultet

Cini mi se da je autor ovog teksta i suvise ostro prikazao profesora Aleksandra Kadijevica. Verovatno su izvukli iz konteksta ono sto je hteo da kaze. Tipicno novinarski. Pisu onako kako oni cuju a ne kako ispitanici govore. Nikada ne saslusaju do kraja a sami zakljucuju. I sve oni znaju i u sve se razumeju. Razumeju se i u nove cene svinjskog mesa, kvalitet useva, kako treba da funkcionise gradsko saobracajno, kako treba da ljudi razmisljaju... Cenim da je isti slucaj i sa ovim intervjuom koji vise skace u oci nego sto obavestava. Ovakav tekst nemoze doneti nikome publicitet nego samo jos vecu privrzenost kod sledbenika a izrazajniju mrznju kod neprijatelja.

timon · Moderator

Citat:

Cini mi se da je autor ovog teksta i suvise ostro prikazao profesora Aleksandra Kadijevica.

pa profesor kadijevic i jeste jako ostar kada govori o aktuelnoj srpskoj arhitektoskoj sceni i, nazalost, ima jako dobar razlog za to jer je ona krajnje ocajna...

manje-vise je sve stavove iz ovog intervjua vec izneo na redovnim predavanjima...

nancy · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 1044 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Citat:

manje-vise je sve stavove iz ovog intervjua vec izneo na redovnim predavanjima

a i u nekoliko ranijih clanaka...

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

adoratio ::

Cini mi se da je autor ovog teksta i suvise ostro prikazao profesora Aleksandra Kadijevica. Verovatno su izvukli iz konteksta ono sto je hteo da kaze.

Kao shto su drugi vech rekli, Kadijevic ume da bude prilichno oshtar sa svojim stavovima u javnosti, a i kako bi mogli da njegove chitave rechenice stave van konteksta...? Video sam mnogo intervjua gde bi namerno "pecali" izjave da ih izvrnu, ali ovaj zaista ne deluje tako. Ako ishta, chak je i blag, kakav prof. Kadijevich zna da bude.

senka supermenka · Pristupio: 20 Nov 2006 Poruke: 463 Studijska grupa: Istorija umetnosti

I'm too sexy for my shirt...

jbg, morala sam Plez

Mavro Kazafranka · Administrator

Evo, nasao sam i jedan stariji clanak, isto iz kulturnog dodatka Novosti - cak ga je intervjuisao isti novinar...

Novosti, 23. 02. 2005.

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Look, he's touching himself! Kez