Odlazak Bergmana i Antonionija

Despina · Pristupio: 22 Apr 2007 Poruke: 428 Studijska grupa: Istorija

Ова два догађаја (или можда један?) убедљиво су за мене утисци ових летњих месеци. Невероватно је колико тек одлазак таквих магова може да вас отрезни и врати у суорву реалност у којој постајете свесни хроничног недостатка мислећих људи у светској кинематографији данас. Да не будем престрога, може се ту наћи које име, али је сумрак седме уметности евидентан. Да ли је она уопште више уметност и какве нам поруке шаљу данашњи режисери са јаловим причама и "јефтиним" компјутерским монтажама?

У септембру месецу ће се Кинотека сетити Б&А, а колико сам чула биће емитовано 35 Бергманових фимова! То је деф. најлепши начин да се опростимо од ове двојице виртуоза, али и једнинствена прилика да још једном уживамо у истинским филмским остварењима. Мени је лично Антониони поред Кјубрика био омиљени режисер и искрено, после њега не видим ниједног режисера који тако поетнично може испричати суровост отуђеног и смисла лишеног света.

devianna

6. septembar 2007. | Tanjug
Ciklusi Bergmana i Antonionija

Početak jesenje sezone u Muzeju Jugoslovenske kinoteke obeležiće ciklusi posvećeni nedavno preminulim velikanima sedme umetnosti Ingmaru Bergmanu i Mikelanđelu Antonioniju, najavljeno je 5. septembra na konferenciji za novinare.

U Kinoteci je trenutno u toku ciklus povodom stogodišnjice rođenja legendarnog američkog glumca Džona Vejna, a u subotu, 8. septembra, počinje maraton sa čak 32 filma velikog švedskog reditelja Bergmana.

Naredne subote, 15. septembra, počeće program posvećen slavnom italijanskom autoru Antonioniju.

U Kinoteci ističu da poseduju bogate kolekcije filmova tih autora, a predstojeće retrospektive, pored posvete legendama, predstavljaju priliku za mlađe gledaoce da se upoznaju sa njihovim stvaralaštvom.

Tokom septembra u Muzeju kinoteke gostovaće prateći program pozorišnog festivala Bitef pod nazivom "Bitef na filmu".

Kinoteka će se uključiti i u manifestaciju Dani evropske baštine, u saradnji sa Skupštinom Beograda.

Tom prilikom biće prikazan niz filmova evropske produkcije.

Upravnik Muzeja kinoteke Dinko Tucaković najavio je za oktobar festival brazilskog filma. Sledi ciklus posvećen opusu slavnog španskog reditelja Karlosa Saure.

Narednih meseci, u saradnji sa ambasadama i kulturnim centrima Indije, Izraela, Češke i Italije biće prikazani ciklusi sa aktuelnim delima iz tih nacionalnih kinematografija.

Tokom jeseni u Kinoteci će biti održani i Festival nitratnog filma i Festival podvodnog filma.

Šef Arhiva Aleksandar Erdeljanović najavio je da će delegacija Kinoteke posetiti Rumuniju od 24. do 30. septembra i u kinoteci u Bukureštu predstaviti našu filmsku prošlost izborom od 16 filmova - od Karađorđa do današnjih dana.

Tom prilikom biće dogovorena razmena programa i filmova između dve kinoteke.

Hobo Sapiens · Moderator

Kakav odlican umetnicki šok posle onog idiota Džona Vejna! Kez

devianna

Nemoj tako...povredicesh osecanja mnogih dechaka...
Ovo je tako kul....bash mi se ide....ali zashto imam osecaj da na kraju kao i uvek necu otici...volela bih da idem u drushtvu....al dok se to drushtvo izdogovara prodje voz.... Tuzan

Despina · Pristupio: 22 Apr 2007 Poruke: 428 Studijska grupa: Istorija

Па, немој да те то спречи... У филму можеш и сама да уживаш. Уосталом, у групицама у Кинотеку углавном долазе ФДУ-овци.

devianna

Pa znam...ali meni je lepshe u drushtvu da gledam neki film... Smajli

..i posle da razmenjujemo utiske o istom...

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Od Bergmana NIPOSHTO ne propustiti : Leto sa Monikom, Divlje Jagode i Fani i Aleksander, posebno ovaj poslednji... Sedmi pechat ionako 2. kanal RTS-a vrti svakih 3 meseca, a i DivX se mozhe nachi vrlo lako... Iskoristite ovu priliku da pogledate stvari koje nechete mochi tako lako da nabavite niti vidite...

Ja chu otichi bar na 2-3 filma koja do sada nisma gledao, po logici - zashto da bude mesto manje na vech vidjenom filmu, kad che nekom znachiti da ga pogleda po (nadam se) prvi put, dok ima toliko (nadajmo se izvrsnih) Bergmanovih filmova koje nisam gledao...

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Zanimljiva "montazha-umrlica" dvojici rezhisera :

Zabavljaćeš stalno
Posmrtni „razgovor” Ingmara Bergmana i Mikelanđela Antonionija, uz obavezna dva svedoka

Ingmar Bergman/Mikelanđelo Antonioni

PRIČA S CITATIMA
U ranim jutarnjim časovima 30. jula umire jedan od tri, diskutabilno, najveća evropska filmska autora XX veka, Ingmar Bergman. Drugi član trojke, Mikelanđelo Antonioni, prati ga, sa samo nekoliko časova zakašnjenja. Uvek budna i brzometno ažurna publika sa osmatračnica internet sajtova odmah pokazuje morbidni interes – koji ide do otvorenih opklada – za zdravlje trećeg, Žan-Lik Godara. Ali i za ostale vremešne kolege, Alena Renea i Erika Romera... Filmofili u ovoj smrtonosnoj sekvenci prepoznaju apokaliptičnu matricu biblijskih razmera.

Ipak, pokušavaju da se uspostave veze i razlike među opusima pokojnika. Veze se nameću odmah: Bergman i Antonioni su najaktivniji 60-ih i 70-ih godina 20. veka, hermetični, zahtevni za publiku, „fokusiraju se na neizdrživu muku otuđenja, okončanu neumitnom smrću modernog čoveka u bezbožnom svemiru”. S’ druge strane, razlikuju ih: Bergman im deluje kao „prvosveštenik evropske teatralnosti”, dok je Antonioni „narogušeni intelektualac” i „najistaknutiji, najsmeliji i najinovativniji filmski stvaralac XX veka”. Nije, otud, nepošteno ponovo saslušati i njihov glas, kao delove njihovih starih intervjua, koji, u svojevrsnom montažnom postupku, čine jedan novi, posmrtni.

Godar: ... Ako prošlost i sadašnjost igraju žmurke na licu vašeg voljenog bića; ako vas smrt, svojom ledenom ironijom goni da pokušate da nastavite sa životom, poniženi i povređeni, upitate se ono vrhunsko pitanje; ako reči „slatko leto”, „poslednje letovanje”, „večna prikaza” dospeju na vaše usne, onda, a da niste ni pomislili na to, imenujete čoveka koga je Francuska kinoteka „overila” – kao najoriginalnijeg filmskog tvorca u Evropi: Ingmara Bergmana.”

Vudi Alen: Još se sećam suvih usta i lupanja srca od prve neverovatne sekvence sna do poslednjeg smirenog krupnog plana u Divljim jagodama. Ko može da zaboravi takve prizore? Sat bez skazaljki. Pogrebna kočija koja iznenada zapinje i staje – zaslepljujuće sunce i lice starca koga njegov sopstveni leš vuče u kovčeg...

Najzad se pred vama ukazuje slika veoma osećajne duše kojoj nije lako da se uklopi u ovaj hladan, surov svet, a ipak je vrlo profesionalna i plodna, i, naravno, genije je drame.

Bergman: Ja sam uvideo da sam kao Englez u tropima, koji se brije i lepo oblači svaki dan za večeru. Ovo ne radi, da bi zadovoljio divlje životinje, već za svoje lično zadovoljstvo. Ako se ne pridržava ove discipline, džungla će ga pobediti. Znam, da bih se predao džungli, kad bih zauzeo nemoralan stav. Zato sam došao do uverenja zasnovanog na tri zapovedi. Ovde ću ih ukratko izreći i dati njihovo značenje. Postala su osnova za moj rad u filmskom svetu.

Bergman: Prva (zapovest) može da zvuči nepristojno, ali je visokomoralna. Zabavljaćeš stalno.

Publika, koja gleda moje filmove i koja mi na taj način osigurava svakidašnji hleb i puter, ima prava da očekuje zabavu, uzbuđenje, sreću, spiritualno iskustvo. Ja sam odgovoran da pružim to iskustvo. To je jedino opravdanje mojoj delatnosti.

Mikelanđelo Antonioni: Ne bih rekao da publika utiče na mene. Ako bih pravio filmove za publiku, zar ih ne bih morao praviti ili zbog novca ili zbog slave?... Ja pokušavam da ih pravim zato što mi se to najviše dopada i siguran sam da ukoliko su lepši utoliko se više dopadaju.

U principu filma, kao i svih drugih umetnosti, nalazi se izbor. Kao što je rekao Kami, umetnost je pobuna umetnika protiv stvarnosti. Ako se držimo ovog principa, kakvog značaja imaju sredstva kojima će se obelodaniti stvarnost? Filmski autor može da nađe tu stvarnost u romanu, u dnevnoj hronici ili u svojoj mašti, ali važan je način na koji će je izolovati, stilizovati... Ako se to dogodi, izvor nema više nikakvog značaja.

Osobenost rediteljevog izbora (kod mene su to isti problemi: brak, žena, samoća) odgovara istoj logici kojoj odgovara i osobenost njegovih ograničenja: ako se usvoji ovo poslednje, lako će se oceniti i ono prvo.

Rad je najvažnija stvar moga života... Daje mi mogućnost da se izrazim, da uspostavim vezu sa drugima. Pošto malo govorim, mislim da ne bih mogao živeti bez filma.

Bergman: Međutim, to ne znači da prostituiram svoj talenat, bar ne u svakoj prilici, jer onda bih se suprotstavio drugoj zapovedi: Slušaćeš stalno svoju umetničku svest.

Ovo je vrlo lukava zapoved, jer logično, zabranjuje krađu, laž, prostituisanje mog talenta, ubistvo ili falsifikovanje. Međutim, mogu da kažem da mi dozvoljava da falsifikujem, ako to moja umetnost odobrava, da lažem ako je to lepa laž, da ubijam svoje prijatelje ili sebe ili bilo koga drugog, ako to služi mojoj umetnosti. Dozvoljeno mi je čak da prostituišem svoj talenat, ako to odgovara mom umetničkom cilju. I zaista, trebalo bi i da kradem kada ne bi bilo drugog izlaza. Ako bi neko slušao u potpunosti svoju umetnikovu svest, izgledalo bi kao da traži ravnotežu na tronošcu. Uhvatila bi ga takva vrtoglavica da bi se u svakom momentu očekivalo da slomi glavu. Onda bi svi oprezni i moralni gledaoci rekli: „Pogledaj, eno prevrnuo se kradljivac, ubica, razvratnik, lažljivac; tako mu je i trebalo”. Rugaju se, i ne misleći da su sva sredstva dozvoljena, osim onih koja dovode do propasti, i da su najopasniji putevi oni kojima se jedva može proći, i da su osećanje odgovornosti i vrtoglavica dve neophodne strane našeg rada, da je sreća stvaranja – proizašla iz lepote i večne sreće – usko povezana sa neophodnim osećanjem straha...

Antonioni: Opterećeni smo kulturom koja nije napredovala kao nauka. Čovek nauke može već biti na Mesecu, ali mi ostali život povinujemo moralnim konceptima Homera... Živimo u društvu koje nas prisiljava da nastavimo da ih primenjujemo, a da više i ne shvatamo šta znače. Možda ćemo u 25. veku shvatiti da su izgubili značenje... Još nema škole u Italiji, ili suda bez raspeća. Hrist nam je po kućama, i otud problem savesti, problem kojim su nas zadojili kao decu i koga ćemo se osloboditi tek sa mnogo muke...

Svi likovi mojih filmova bore se protiv ovih problema, pokušavaju da se oslobode, ali nisu u stanju da zbace savest, osećaj krivice, celu tu vreću trikova...

Bergman: Da bih ojačao svoju volju i da se ne bih okliznuo sa uskog puta u provaliju, imam i treću mudru zapoved: Pravićeš svaki film kao da je tvoj poslednji.

Neki mogu da pomisle da je ova zapoved zabavni paradoks ili besmisleni aforizam ili možda jednostavno lepa rečenica o uobraženosti. Međutim to nije tačno.

To je realnost.

Antonioni: Mislim da je, za vreme renesanse, umetnost uticala na sve. Sada je svet toliko važniji od umetnosti da više ne mogu da zamislim buduću funkciju umetnosti...

Bergman: Mislim da se film – ili šta već jeste – sastoji od ove pesme: Jedno ljudsko biće umire, ali kao u noćnoj mori zastaje na pola puta i moli za nežnost, oprost, oslobođenje, bilo šta.
(Montaža: Borislav Stanojević)

Politika - Subota, 11.8.2007

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Evo ga i program kinoteke za cikluse posvechene Bergmanu i Antonioniju :

In memoriam Ингмар Бергман (Ingmar Bergman, 1918-2007)

Субота 8.09.
14:00 ЂАВОЉЕ ОКО (ШВЕД 1960)
Djävulens öga
ул. Јарл Куле (Jarl Kulle), Биби Андерсон (Bibi Andersson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
16:00 ДЕВИЧАНСКИ ИЗВОР (ШВЕД 1960)
Jungfrukällan
ул. Макс фон Сидоу (Max von Sydow), Бригита Валберг (Brigitta Valberg)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
18:00 СЕДМИ ПЕЧАТ (ШВЕД 1957)
Det Sjunde inseglet
ул. Гунар Бјернстранд (Gunnar Björnstrand), Бенгт Екерот (Bengt Ekerot)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
20:00 ЛЕТОВАЊЕ СА МОНИКОМ (ШВЕД 1953)
Sommared med Monika
ул. Харијет Андерсон (Harriet Anderson), Ларс Екборг (Lars Ekborg)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
22:00 ЋУТАЊЕ (ШВЕД 1963)
Tystnaden
ул. Ингрид Тулин (Ingrid Thulin), Гунел Линдблом (Gunnel Lindblom)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

Недеља 9.09.
14:00 СРАМОТА (ШВЕД 1968)
Skammen
ул. Лив Улман (Liv Ullmann), Макс фон Сидоу (Max von Sydow)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
16:00 СТРАСТ (ШВЕД 1969)
En Passion
ул. Макс фон Сидоу (Max von Sydow), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
18:00 ДИВЉЕ ЈАГОДЕ (ШВЕД 1957)
Smultronstället
ул. Виктор Шестрем (Victor Sjöström), Биби Андерсон (Bibo Anderson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
20:00 КРИЦИ И ШАПУТАЊА (ШВЕД 1972)
Viskningar och rap
ул. Харијет Андерсон (Harriet Anderson), Кари Силван (Kari Sylwan)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
22:00 ЈЕСЕЊА СОНАТА (ФРА/НЕМ/ШВЕД 1978)
Höstsonaten
ул. Ингрид Бергман (Ingrid Bergman), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

Понедељак 10.09.
14:00 ЖЕНЕ ЧЕКАЈУ (ШВЕД 1952)
Kvinnors väntan
ул. Анита Бјерк (Anita Björk), Ева Далбек (Eva Dahlbeck)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
16:00 ЗМИЈСКО ЈАЈЕ (САД/НЕМ 1977)
The Serpent’s Egg
ул. Дејвид Карадин (Davide Carradine), Лив Улман (Liv Ullmann)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
18:00 ПРИЗОРИ ИЗ БРАЧНОГ ЖИВОТА (ШВЕД 1973)
Scener ur ett aktenskap
ул. Лив Улман (Liv Ullmann), Eрланд Јозефсон (Erland Josephson)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)
20:00 ФАНИ И АЛЕКСАНДАР (ШВЕД/ФРА/НЕМ 1982)
Fanny och Alexander
ул. Кристина Адолфсон (Kristina Adolphson), Берје Алстет (Börje Ahlstedt)
р. Ингмар Бергман (Ingmar Bergman)

In memoriam Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni, 1912-2007)

Субота 15.09.
17:00 НОЋ (ИТА/ФРА 1961)
La notte
ул. Марчело Мастројани (Marcello Mastroianni), Жан Моро (Jeanne Moreau)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)
19:00 АВАНТУРА (ИТА/ФРА 1960)
L’Avventure
ул. Габријеле Ферцети (Gabriele Ferzeti), Моника Вити (Monica Vitti)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)
21:00 УВЕЋАЊЕ (ВБ/ИТА 1966)
Blowup
ул. Ванеса Редгрејв (Vanessa Redgrave), Сара Мајлс (Sarah Miles)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)

Недеља 16.09.
15:00 ПОМРАЧЕЊЕ (ИТА/ФРА 1962)
L’Eclisse
ул. Ален Делон (Alain Delon), Моника Вити (Monica Vitti)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)
17:00 КРИК (ИТА/САД 1957)
Il grido
ул. Стив Кохран (Steve Cochran), Алида Вали (Alida Valli)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)
19:00 ЦРВЕНА ПУСТИЊА (ИТА/ФРА 1964)
Il desserto roso
ул. Моника Вити (Monica Vitti), Ричард Харис (Richard Harris)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)
21:00 ДОЛИНА СМРТИ (САД 1970)
Zabriskie Point
ул. Марк Фречет (Mark Frechette), Дариа Холприн (Daria Halprin)
р. Микеланђело Антониони (Michelangelo Antonioni)