VELIKI BRAT

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Citat:

Zar ne bi trebalo samo zato što su bili u VB?

Zar bi trebalo, samo zato shto su bili u VB-u?

To je, kao shto je vech pomenuto, individualna odluka. Niko nikom ne brani da mu bude zhao. Samo treba da budete spremni i na ljude sa drugachijim osechajima i stavovima. Meni svaki ljudski zhivot, sam po sebi, nije chudo, dragocen i sl. stoga sam u stanju da celu situaciju posmatram sa nekog zabavljenog, humoristichkog stanovishta.

Then again, ja se smejem po sahranama tokom govorancija, kad sa kola sa kovchegom padne venac a neko ga uhvati, ja se nasmejem i kazhem "Ha-ha, 'bidermajer', ti sledechi umiresh!", razgalim se kad vidim nadgrobnu plochu nekog dizelashkog momka na kojoj se nalazi njegova slika sa Miki Maus duksericom uvuchenom u do grudi podignut donji deo trenerke...

Ne bih sebe nazvao bezosechajnim, da sam bezosechajan, ne verujem d abih mogao d avidim humor u ovim situacijama. Mozhda samo nemam "drushtveno prihvatljiva osechanja" u tim prilikama? Namig

Erato · Pristupio: 02 Nov 2007 Poruke: 240 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Citat:

ljudi su sada tuzni i potreseni, jer su malo upoznali te osobe, kroz velikog brata jel' te, znamo ko su, i sto je erato spomenula- kako se osecaju njihove porodice... ali ne verujem da bi se isto tako osecali da u istim tim novinama vidite lica nekih drugih mladih ljudi(osim malo povrsne zali jer su mladi), a da ne kazem da u se u vestima verovatno to ne bi ni spominjalo, mozda kao- nesreca poginulo troje mladih u brzoj voznji, a sada vreme za danas oblacno i...

Citat:

poenta je da svakog dana 'odu' na hiljade 'mladih zivota' pa se niko zbog toga ne potrese

E pa vidite,ja zaista ne znam ko su bili ti ljudi,i svaki put se potresem ili sta vec kada cujem da je neko poginuo,tako da to nema veze sa VB.,vec sa mojom prirodom,naime veoma sam osetljiva(sto vas ne zanima,ali pokusavam da objasnim svoj stav) i odmah se stavljam u situaciju njihovih porodica,a to je ono sto je zastrasujuce...
Inace za ovu vest sam saznala slusajuci vesti na rts-u i zvucalo je upravo onako kako je to Gonzalo pomenuo u svom postu....

devianna

Citat:

Pa naravno da je drugačije kada neko koga "poznaješ", pa bar i preko tv ekrana pogine nego kada vidiš čitulju u novinama. Rezultat jeste isti, troje mladih ljudi je poginulo - ali u prvom slučaju ti znaš da su ti ljudi zaista postojali.

Zar je potrebno da se neko pojavi u VB-u ili nekom tako drugom bezveznom reality show programu i da to bude "dokaz" njegovog postojanja?!Ti ne postojish kao osoba i nisi vredan paznje ako se ne pojavish na TV-u?!

Moram da kazem da se bash ne osecam ozaloshceno i ne smatram da je svet izgubio ne znam ti ni ja kakve predstavnike ljudske rase pa da se sad prolivaju litri suza za njima...Ok, jeste tuzno kada neko izgubi zivot na tragichan nachin, ali ovakvo preuvelichavanje mi je zaista bezvezno...kao shto su vec mnogi pre mene rekli zashto bismo sad za njima zalili vishe nego za mnogim drugim ljudima koji su poginuli tog dana...to shto su bili uchesnici VB-a meni nije dovoljan razlog...

Gonzalo Gerero

upravo tako

Demented · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 76 Studijska grupa: Sociologija

Citat:

Zar je potrebno da se neko pojavi u VB-u ili nekom tako drugom bezveznom reality show programu i da to bude "dokaz" njegovog postojanja?!Ti ne postojish kao osoba i nisi vredan paznje ako se ne pojavish na TV-u?!

Ne, hteo sam da kažem da je sasvim drugačije kada pročitaš u novinama 3 imena i kada bar vidiš fotografije tih ljudi. Pa, recimo, da li se više "potreseš" ili kako god - osetiš žaljenje, kada umre neki tvoj poznanik - koga si samo sretao/la po gradu ili neki čovek iz Bačke Palanke čije si ime pročitala samo u tim novinama. Uopšte nije bitan TV, niti jebeni Veliki brat. Isti slučaj je bio i sa Tošetom Proeskim. Meni stvarno nije bitno koliko je on značio za društvo ili pojedince. Svako ima jedan život i ja bar smatram da je svačiji život iste vrednosti.

Citat:

Moram da kazem da se bash ne osecam ozaloshceno i ne smatram da je svet izgubio ne znam ti ni ja kakve predstavnike ljudske rase pa da se sad prolivaju litri suza za njima...Ok, jeste tuzno kada neko izgubi zivot na tragichan nachin, ali ovakvo preuvelichavanje mi je zaista bezvezno...kao shto su vec mnogi pre mene rekli zashto bismo sad za njima zalili vishe nego za mnogim drugim ljudima koji su poginuli tog dana...to shto su bili uchesnici VB-a meni nije dovoljan razlog...

Od ovoga svega halabuku i preuveličavanje prave baš ovi koji hoće da kažu da iz ne znam kojih razloga niko ne bi trebalo da se oseća razžalošćeno. Stvarno ne smatram ovo troje ljudi kao ništa posebnim za razliku od ostalih, uostalom ne bih se ni uključio u ovu raspravu da baš takve komentare sasvim slučajno nisam video. A baš oni tj. vi previše pažnje obraćate na to da su oni bili u VB. Kao medijske ličnosti, kao što rekoh svidelo se to vama ili ne, njihova smrt je morala biti u "centru pažnje".

Citat:

Zar bi trebalo, samo zato shto su bili u VB-u?

Zar nisam rekao da po meni osecanje i razum ne idu jedno sa drugim?

Citat:

To je, kao shto je vech pomenuto, individualna odluka. Niko nikom ne brani da mu bude zhao. Samo treba da budete spremni i na ljude sa drugachijim osechajima i stavovima. Meni svaki ljudski zhivot, sam po sebi, nije chudo, dragocen i sl. stoga sam u stanju da celu situaciju posmatram sa nekog zabavljenog, humoristichkog stanovishta.

Ako je individualna odluka ne shvatam poentu tvojih komentara onda.

Namig

devianna

Citat:

Ne, hteo sam da kažem da je sasvim drugačije kada pročitaš u novinama 3 imena i kada bar vidiš fotografije tih ljudi. Pa, recimo, da li se više "potreseš" ili kako god - osetiš žaljenje, kada umre neki tvoj poznanik - koga si samo sretao/la po gradu ili neki čovek iz Bačke Palanke čije si ime pročitala samo u tim novinama. Uopšte nije bitan TV, niti jebeni Veliki brat. Isti slučaj je bio i sa Tošetom Proeskim. Meni stvarno nije bitno koliko je on značio za društvo ili pojedince. Svako ima jedan život i ja bar smatram da je svačiji život iste vrednosti.

Da, ali ako smatrash da svachiji zivot jednake vrednosti zashto onda uopshte i pravish poredjenja tog tipa...da cesh za nekima zaliti vishe nego za drugima... Namig

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Pa, nikom ja ne branim da mu bude zhao, ali mi je glupo shto su se ljudi nashli uvredjenim mojim "neumesnim" komentarima. Umrlo njih troje, i to, sve je verovatnije krivicom bar jednog od njih. Big deal, mada s primesama humore, poshto je u VB-u ionako prisutan proces eliminacije. Vazhno je da je u dnevniku objavljeno kad che im biti sahrane, valjd ada bi poshtovaoci njihovog lika i dela mogli da im odaju poslednju poshtu, kao malu nadoknadu za siln esate zabave koje su im pruzhili.

Poenta mojih komentara je bilo izrazhavanje zabavljenosti ovom "tragedijom", kao shto me je zabavio i "rodjendandki poklon" Miroslava Ilicha i slichne stvari. Kako kazhu, u svakom zlu neko dobro. E, pa to dobro je kolichina veselja koje takve zgode pruzhaju meni i ljudima srodnih shvatanja. Moji prvobitni komentari nisu bili osuda javnosti shto dizhe frku oko VB, to sam pomenuo tek da bih iskazao svoje neshvatanje javnog zgrazhavanja mojim veseljem zbog zabavnog gubitka tri zhivota.

Dodushe, jes' greota shto se ti organi nisu reciklirali, a mozhda je neko bio i nulta krvna grupa ili neshto sl... Namig

DaM daM! · Moderator

Pa ok...ja sam drugacije shvatio tvoj prvi post na ovu temu...mislio sam da se bash smejesh, jer su 3 shabana poginula...kao, ne u nekom shirem kontekstu nego samo to...ne mogu da kazem da je mene to zabavilo, ali jesi na neki nacin u pravu oko dizanja frke, to naravno...

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

pa da su bilo koja 3, kako ih zovesh, "shabana" poginula, ne bi me mnogo zabavilo... ali oni koji su uchestvovali u tv programu koji podrazumeva sistem selekcije i, josh vazhnije, eliminacije... to poseduje ogroman komedijski potencijal.

jednajeena · Pristupio: 09 Feb 2007 Poruke: 1034 Studijska grupa: Etnologija i antropologija

Citat:

Vi ste bolesni. Ok, pljuvanje Velikog brata, veličanje svoje "intelektualnosti" i potcenjivanje ljudi koji učestvuju ili gledaju donekle se da istrpeti, ali ovo je, čini mi se, previše. Hteli to vi ili ne, oni su postali poznati. Veliki broj ljudi ih je gledao svaki dan - ipak su 3 meseca 24h bili na tv-u. Pa naravno da je drugačije kada neko koga "poznaješ", pa bar i preko tv ekrana pogine nego kada vidiš čitulju u novinama. Rezultat jeste isti, troje mladih ljudi je poginulo - ali u prvom slučaju ti znaš da su ti ljudi zaista postojali. Pa naravno da mi je žao. Zar ne bi trebalo samo zato što su bili u VB? :? Ko je kriv nebitno je, a osećanje žalosti za nečime ili za nekome definitivno nije posledica racionalnog rasuđivanja o krivici tako da se bolje manete praznih priča i licimerja. Lakše je i pametnije reći: "Ja sam bezosećajan" i to bi bilo u redu.

Ja sam zadivljena,upravo to i ja mislim.Mladi ljudi da budu toliko bezosecajni,to je neverovatno.

Angelica · Pristupio: 03 Nov 2007 Poruke: 453 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Citat:

Ja sam zadivljena,upravo to i ja mislim.Mladi ljudi da budu toliko bezosecajni,to je neverovatno.

potpuno se slazem i sa Demented i Erato

Demented · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 76 Studijska grupa: Sociologija

Citat:

Da, ali ako smatrash da svachiji zivot jednake vrednosti zashto onda uopshte i pravish poredjenja tog tipa...da cesh za nekima zaliti vishe nego za drugima...

Nisam rekao da volim sve ljude ovoga sveta već da svi vrede jednako. A zašto i kako sam objasnio u komentaru koji si citirala. Namig

Aleksa · Pristupio: 27 Jul 2007 Poruke: 430 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Demented ::

svi vrede jednako

Ne slazem se. (Meni su moji mama i tata i bata vredniji od tebe Plez

)

A sto se bezosecajnosti tice, ako vam je smrt merilo onda vam je zivot jako tuzan... To sto na smrt ne gledam kao vi je druga stvar, ali nikako ne znaci da sam bolestan, vec sam samo malo drugaciji isto kao sto se svaki covek razlikuje po nekim stavovima. Inace, verujte mi, da izuzetno cenim zivot, ali ovaj jedan jedini koji imam i zivote ljudi koje znam.... Prema drugima sam ravnodusan...
Naravno, otvorenih sam shvatanja i rado cu promeniti misljenje ako mi iznesete dobar razlog zasto bih tugovao zbog osoba koje ne poznajem...

Rogan · Pristupio: 14 Apr 2006 Poruke: 5426 Studijska grupa: Istorija umetnosti

Ili to, ili mozhemo da se radujemo njihovom zgrazhavanju, Aleksa... Namig

stivns

Ispovest mladića koji je bio u automobilu sa Zoricom, Zekom i Elmirom
Skočio sam u vodu da ih spasem
31.12.2007 - 06:52

BEOGRAD - Elmir je te večeri vozio oko 110 kilometara na sat. U krivini, naglo je stisnuo kočnicu i automobil je proklizao, skliznuo s puta i preleteo preko neke uvale. Udario je u drvo i pao u kanal i odmah se napunio vodom. Sve vreme bio sam svestan. Prilikom udara u drvo, šoferšajbna se razbila. Nisam vezao pojas, pa sam uspeo da se provučem kroz prednje staklo i izronim iz vode i otplivam do obale - priča za „Blic“ Vladimir Sarić (23) iz Bijeljine, mladić koji je preživeo nesreću u kojoj je poginulo troje bivših ukućana „Velikog brata“ Elmir Kuduzović (26), Zorica Lazić (24) i Stevan Zečević (24).

Vladimir kaže da je potom skočio u vodu i otplivao do automobila.
- Želeo sam da pomognem Elmiru, Zeki i Zorici. Mislio sam da je neko od njih živ i da ću uspeti da ga izvučem. Međutim, bio je mrkli mrak, ništa nisam video, pa sam se vratio na obalu i otrčao do čuvara da pozovem pomoć - priča Sarić.
On je tada otrčao do Nikole Negrana, portira obližnjeg voćnjaka AD „Ušće“, i počeo da viče: „U pomoć! Ljudi se dave u kolima“. Negran mu je dao ćebe i mobilni telefon kojim je pozvao drugaricu Tanju Obradović.
Sarić kaže da su te večeri krenuli iz Beograda u lozničku diskoteku „Holivud“. On je vozio svoj „sitroenu C4“, na mestu suvozača sedeo je Elmir, a Zeka i Zorica su bili na zadnjem sedištu. U drugom automobilu bili su Tanja Obradović, Sarićeva drugarica, Jelena Žeželj i Tanjina sestra.
Vladimir Sarić, jedini preživeli u udesu
- Tokom vožnje smo se šalili. Kilometar pre mesta nesreće, Elmir mi je rekao da mu se mnogo sviđa moj „sitroen“ i da bi želeo da ga malo provoza, da „oseti“ kako ide. Nisam imao ništa protiv, zaustavio sam vozilo i zamenili se. Ubrzo smo sleteli. Žao mi ih je. Nisam ih baš dobro poznavao. Nedavno nas je upoznala Tanja i tako smo počeli da se družimo - priča vidno potresen Sarić i dodaje da su posle udesa došli bivši ukućani koji su bili u drugom automobilu, kao i spasilačke ekipe koje su ga prevezle u Urgentni centar.
Sarić, koji je u nesreći lakše povređen, juče je otpušten iz bolnice i sa ocem se vratio u Bijeljinu. Kada je izašao iz bolnice, na glavi je imao zavoj. U nesreći je zadobio kontuziju glave, ugruvana mu je desna strana leđa, a ima i ogrebotine na rukama, nastale prilikom izvlačenja kroz šoferšajbnu. Hodao je pomalo usporenim korakom.
Prethodne večeri prekinuto je emitovanje šoua. Sedmoro ukućana koliko ih je u trenutku tragedije ostalo u kući izašlo je, jedan po jedan, za dva sata, u spoljni svet. Tamo ih je dočekala surova realnost, tuga, žal i suze. Kako ih ne bi šokirali, ukućanima je rečeno da će jedan po jedan izlaziti iz kuće kako bi se povodom novogodišnjih praznika pozdravili sa svojim porodicama. Ne sluteći ništa, ukućani su iznenađeni napuštali kuću kroz ispovedaonicu. Ispred kuće u Košutnjaku je, iz predostrožnosti, došla ekipa Hitne pomoći, psihijatri i policija. Psiholog i voditelj Dragan Ilić neposredno pred izlazak ukućana njihovim porodicama je objašnjavao kako da se ponašaju i bio je prisutan kada su obavestili najbliže o tragediji. Oko šest sati po podne, počeli su da izlaze.
Prva je kuću napustila Vesna Milovac. Njena sestra Nataša kratko je rekla da je Vesna u šoku i da ne može da priča.
- Biće sve u redu - rekla je Nataša, dok se u pozadini čuo plač.
Sledeći iz kuće izašao je Aleksandar Kocić, a potom Suzana Pavlović, koja je doživela težak šok. Posle nje iz kuće je izašao Đorđe Stojanović. Dejan Mićović, član porodice koja je udomila ovog stanara, rekao je za „Blic“ da je Đorđe šokiran i da plače.
- Ne može da se sabere. Ne može da veruje šta se desilo - kaže Dejan.
Posle Đorđa iz kuće je izašla Nataša Ilić, ukućanka koja je, pored Suzane, provela najviše vremena u kući sa tragično poginulim stanarima. Ni ona nije mogla dugo da se smiri. Jecala je i ronila suze. Poslednji su kuću u osam sati uveče napustili Veselin Bošković i Živan Janjićijević Burek.
- Biću dobro. Izvinite, ali ne mogu da pričam. Stvarno ne mogu - rekao je potreseno Živan.
Pobednik nije proglašen, a nagrada od 100.000 evra biće raspodeljena na ovih sedam ukućana koji su poslednji ostali u kući.
Đorđe saznao da su mu našli braću
Dejan Mićović kaže su Đorđu odmah po izlasku rekli da su mu dok je bio u kući našli dva davno izgubljena brata Rajka i Kristofera od kojih se rastavio kada je bio mali.
- Kada je čuo da su mu našli braću, Đorđe je počeo da vrišti. Smejao se i plakao istovremeno. Ne može da podnese sve što ga je dočekalo u spoljnom svetu. Proživeo je i tugu i sreću u istom trenutku. Rekao je da je ovo mnogo za njega i da će mu trebati vremena da shvati šta se dešava. Uzvikivao je: „Dajte mi njihov broj, kako ću ih naći?“ Mi smo ga smirivali. Onda je plakao. Ne veruje šta se dešava. Ova tragedija ga je baš pogodila - rekao je Dejan.

Zoričin dečko izgubio i oca i devojku
Đorđu Kuzmanoviću, mladiću Zorice Lazić, samo dva meseca pre nego što je poginula životna ljubav s kojoj je planirao budućnost, u saobraćajnoj nesreći stradao je i otac Rade Kuzmanović (48). Rade je poginuo je 21. oktobra kada je na pružnom prelazu između stanice Klenja i Ripanj tunela voz naleteo na njegov „fijat“. Skrhan bolom posle Zoričine smrti, Đorđe je samo potvrdio da mu je otac poginuo u toj nesreći.
- Teško mi je i ne mogu da pričam. Razumite me. Izgubio sam i oca i devojku - rekao je Đorđe.
Izabranica njegovog srca u to vreme bila je u kući „Velikog brata“ i tek je po izlasku saznala za tragediju. Zorici je tada najteže palo što u tim trenucima nije bila pored svog dečka. Đorđe je odmah po saznanju da je mu je devojka poginula, otišao kod njenih roditelja Dragoljuba i Jovanke i mlađeg brata Zvonka, da bi sa njima podelio tugu i bol. Novinaru „Blica“ rekao je da su on i Zorica imali dosta zajedničkih planova za budućnost. Samo je kratko rekao da su imali ozbiljne planove. Đorđe se poslednji put čuo sa Zoricom u petak uveče, pola sata pre tragedije. Razgovor je bio kratak, intiman, kako je rekao Đorđe, a Zorica mu je obećala da će ga pozvati čim stigne u Loznicu. Đorđe je umesto njenog glasa, čuo da je poginula.

Suzana najteže podnela vest o tragediji
Suzana Pavlović, ukućanka koja je bila najbliži prijatelj sa poginulim Elmirom i Stevanom, po izlasku iz kuće doživela je težak šok kada je saznala da više nikada u životu neće videti svoje najbliže prijatelje iz kuće. Kako saznajemo, Suzana je u neverici počela da plače i jeca. Od tog trenutka nije smogla snage da progovori nijednu reč. Tresla se od tuge, ubledela je i neprestano gledala u prazno. Dejan Mićović, član porodice koja je udomila Đorđa, kaže da je Suzana najteže podnela tragičnu vest.
- Suzana je plakala kao kiša kad je čula šta se desilo. Jecala je, bilo je potresno - kaže tužno Dejan.
Dok je bila u kući „Velikog brata“, Suzana se nije razdvajala od Elmira koji je prvi osvojio njene simpatije. Zorica joj je, pored Tanje, bila najbolja drugarica, a nedavno je otkrila da joj nedostaje Zeka u koga se, izgleda, zaljubila. Ona se već nekoliko dana radovala susretu s njima.
- Znam da me on tamo čeka (misleći na Zeku, prim. nov.) i zato se ne plašim izlaska. Znam da me tamo čekaju moji prijatelji Elmir, Zorica i Tanja, da se provodimo i izlazimo. Tamo me čeka nešto bolje od ovoga. Ja te ljude volim - rekla je ona pre nekoliko dana, ne sluteći da će je u spoljnom svetu dočekati samo žal i nesreća.
Ona je svoje prijatelje poslednji put videla 15. decembra kada su na dva sata ušli u kuću. Međutim, Suzana tada nije mogla da komunicira s njima jer im je po zadatku to bilo zabranjeno. Mogla je samo da ih izgrli i izljubi, ne sluteći tada da će joj to, ipak, biti poslednji put.
Psiholog Tijana Mandić u izjavi za „Blic“ kaže da su ukućani „Velikog brata“ dugo vremena živeli u nerealnom svetu i da ih je zbog toga za izlazak iz kuće i saznanje da im je troje bivših sustanara poginulo, trebalo psihički pripremiti. - U zavisnosti od ličnosti, kao i ko je s kim bio i u kakvoj vezi, različito će primiti i vest o tragediji. Kod nekoga to može da izazove traumu. U svetu, takve vesti saopštava antitraumatska ekipa. Pored stručnjaka, u takvim ekipama treba da budu osobe koje ti ljudi poznaju i u koje imaju poverenja. Posle toga, ako je nekome potrebno, treba im pružiti i psihoterapiju - objašnjava Mandićeva.

Jos nesto, ja vas molim da ne lupate gluposti i da se raspravljate oko smisla zivota i smrti. Izgledate tako ograniceno u ovom domenu, a da ne spominjem citate pojedinaca. Da se od muke nasmejete.