Nashe pesme

Hermetico · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 1711 Studijska grupa: ne studiram

Grad. Do malopre onaj,
sad bilo koji, neki.
Odjednom se pretvorio
u bilo koji, svashta.
Misli su mi u nogama,
u koracima mislim.
A zashto nema nikoga?
Samo jedan pogled
kroz prozor, zabrinut neshto.
Nastavljam da koracham,
nastavljam da koracham.
Prolaz u kome spavaju
mudri i iskusni, tri vuka.
Krzno im je vlazhno
na vratu i na trbuhu.
Treba im ma ni sekund
da se razbude i pogledom mi
kazhu da im je sve jasno.
Topao dah, tuzhan pogled.
Nema se kuda odavde.
Zatvoreni smo i izgleda
da smo zatvoreni sa razlogom.
Ne osecam se zbog toga loshe,
nego nema nikoga ni unutra.
Na ulici, na klupi... nikoga.
Pa gde su sad svi nestali?
Zatvorili se u kuce, pobegli su
od vazduha i od prostora.
Zar je moguce da se plashe?
Tako taj jedan pogled sad
dobija neku vazhnost.
Da li je taj kao ja, svestan?
Da li bi hteo da pobegne?
A mozhda i zna pa ipak ne bi.
Mozhda i zna i josh neshto.
Toliko misli za jedan pogled.
Ali sad ovako kad je pusto vidim
da i sad nisam dovoljno nevidljiv.
Nisam dovoljno nevidljiv
ni kad me niko ne vidi.
Da li ja proganjam sebe?
Ni to me ne bi chudilo, kakav sam.
Ni to me ne bi chudilo...

Hobo Sapiens · Moderator

Sjajna pesma, Hermetico!
Ovo bi bio super uvod za "The Invisibles". Kez

Ma®k穗 · Moderator

ova je bila kao Kec na 11 . .. bravo.

kesten desert · Pristupio: 18 Dec 2007 Poruke: 22 Studijska grupa: ne studiram

Lepa je. Ni ne chudi me to od tebe, kakav si.

Hermetico · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 1711 Studijska grupa: ne studiram

Ja sam tu.
U tom svetu
u kom ste bili,
koji ste videli
svojim ochima
i znate da postoji,
ali izbegavate da
zalazite tamo
i mislite o tome.
Meni je tu mesto.
Tu sam se smestio.
Tu moram biti,
tu mi je jedino lepo,
ponekad...
I jedino tu nisam zbunjen
bash skroz....

Hermetico · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 1711 Studijska grupa: ne studiram

Rechi, i pusti ih...
Neka se kombinuju.
To ionako nema
veze sa tobom. Ti si nem.
Neka se rasture i opet skupe,
i onda nova linija.
I onda opet zhivac.
Telo, vene, kichma, zglob,
neka sve radi neshto, onako.
Dani ionako idu pa idu.
Dani na premotavanje.
Pauza mi je najdrazhi potez.
Ko zna kad ne treba
zna i kad treba, i obratno.
Koristim vreme uzalud.
Noc i dan su izmishljeni
za sjebane, za neznalice...
Za tebe isto. Da, i za tebe,
da ti pomeraju zhivot.
Da ti se pocepa vreme...
Razapet na satu, ponosan,
kao, zhrtvujesh se, protest.
Kao imash neki izbor.
Kao mnogo si dobar,
kao najbolji si... kao.

Hermetico · Pristupio: 02 Dec 2007 Poruke: 1711 Studijska grupa: ne studiram

Znamenje, dosada prestaje.
Nekom je to super.
Meni je i to vishe dosadno.
Mesec su mi za glavu vezali,
ne znam ni ko ni kad, sad tek vidim.
Mrezhe se preklapaju na nebu.
Mrak se opet prosvetlio.
Jebote, kad se to desi
onda je stvar, kao i uvek, ozbiljna.
Nama je medjuvreme, kao, vreme.
A vreme nam je, kao, sranje.
To je bash super, zezamo se
kao ludi, i uchimo novu decu
da ne izmishljaju nova pravila,
i oni onda nikad ne izmishljaju.
Onda svi mozhemo da se igramo.
Kazhem, super, zezamo se.
Program uzhivo, gledamo, chudo...
Cupkamo nozhicama od nervoze
i smeshkamo se, sajberpleme.
Zubima zveckamo u ritmu leda shto puca...