Kako se i gde hranite i koliko Vam novca treba za dzeparac?

mali Albert

Sta vam je ljudi, ovo je skroz bitchin' mesto za ziveti.

Hobo Sapiens · Moderator

Citat:

rekao bih da je u tome problem - to sto su pravi mali potrosaci i sto se naloze se na svaku reklamu (svuda u svetu se zale na materijalno stanje, bila prosecna plata 100 ili 10000e)... razmislite malo o tome da li su vam neke stvari koje zelite stvarno potrebne...

Horrorshow! Navikli na neki izmisljeni standard i da se primaju na reklame. Kao ona "savrsena porodica" koja je odlucila da kupi auto da bi mogla da ode jednom mesecno kod bake na selo. Koji ce im kurac auto? LOL

Sto se tice shkolarina i pijace seksa... zaista je strasno sto su tolike skolarine, ali mislim da je lakshe da se kresnete sa profesorkom/profesorom ili drugim autoritetom na faksu nego da prodajete telo po gradu... LOL

JukeAtz · Moderator

He, o ovoj temi se načelno da diskutovati x))

Šta znam, meni bi, kada bih imao obezbeđeno stambeno pitanje, bilo dovoljno u najgorem slučaju 150 eur mesečno (sa uračunatim knjigama i diskovima, hranom, netom i računom za mobilni).

Živim i studiram u Novom Sadu, koji gotovo ni u čemu nije jeftiniji od BG-a (jedino što se konstantno ništa ne dešava pa ni nemam na šta da trošim pare). Tek je izdavanje stanova jeftinije...

E sad, što sa prilično obimnim CV-jem ne mogu da nađem posao od jesenas još, i što mi još 100-150eur mesečno ode na stan i režijske troškove, jbg.

Pijaca seksa? Hmmm... A ne, ne bi mi se isplatilo, previše bihj morao da uložim u ovu ljušturu da bih mogao da je prodajem...

Ma®k穗 · Moderator

Hobo Sapiens ::

Citat:

rekao bih da je u tome problem - to sto su pravi mali potrosaci i sto se naloze se na svaku reklamu (svuda u svetu se zale na materijalno stanje, bila prosecna plata 100 ili 10000e)... razmislite malo o tome da li su vam neke stvari koje zelite stvarno potrebne...

Horrorshow! Navikli na neki izmisljeni standard i da se primaju na reklame. Kao ona "savrsena porodica" koja je odlucila da kupi auto da bi mogla da ode jednom mesecno kod bake na selo. Koji ce im kurac auto? LOL

Sto se tice shkolarina i pijace seksa... zaista je strasno sto su tolike skolarine, ali mislim da je lakshe da se kresnete sa profesorkom/profesorom ili drugim autoritetom na faksu nego da prodajete telo po gradu... LOL

E sad sam se iznervirao . . .
idem da kupim nešto Namig

Lepotani · Pristupio: 12 Apr 2008 Poruke: 143 Studijska grupa: Filozofija

Ja sam juce pre podne imao 14.000 dinara,a danas imam samo 50 dinara u novcaniku. Platio sam neke racune i kupio sam samo ono sto mi je zaista neophodno za zivot. Nisam mogao da kupim vise od 2 jaja tako da cu sutra ofarbati samo ta dva. Moracu ponovo od nekoga da pozajmim novac da bih imao za hleb.

P.S. Moja prijateljica doktorka se ubila jer nije vise mogla da podnese da zivi u bedi. U Srbiji ljudi tiho umiru od gladi i to niko ne registruje.

Lepotani · Pristupio: 12 Apr 2008 Poruke: 143 Studijska grupa: Filozofija

U Srbiji je hrana skuplja nego u Americi ili u Nemackoj na primer. Takodje garderoba je skuplja u Srbiji nego u Americi. To je zato sto nekoliko tajkuna koji imaju monopol vladaju Srbijom. Srbija je njihova privatna drzava a mi njihovi robovi.

Prenosim Vam i jedan clanak na tu temu:

Srbija - talac monopola
--------------------------------

Do raspada socijalističkog i uvođenja kapitalističkog društvenog sistema u Srbiji došlo je u krajnje neregularnim političkim, ekonomskim i pravnim uslovima, to jest u vremenu građanskih ratova i međunarodnih ekonomskih sankcija. To je rezultiralo tzv. prvobitnom akumulacijom kapitala, odnosno uvođenjem „divljeg“ kapitalizma, zasnovanog prvenstveno na ratnoprofiterskom i ekstraprofiterskom kapitalu, špekulativnom „sistemu privređivanja“, kriminalu i raznovrsnim monopolima.

Postoktobarske promene 2000. godine nisu, nažalost, donele odlučan raskid sa zatečenim ekonomsko-finansijskim monopolom „prljavog“ kapitala. Najbogatiji Miloševićevi ratni profiteri i ekstraprofiteri nesmetano su nastavili sa ubrzanim uvećavanjem svog bogatstva. Došlo je do svojevrsne interesno-finansijske sprege vladajućih partija i nove vlasti sa starim i novim tajkunima. Oni su kroz proces privatizacije veoma vrednih društvenih preduzeća i preduzeća koja su špekulativnim putem gurnuta u stečaj, za budzašto stekli svojinu nad njima i tako višestruko uvećali svoje bogatstvo. U takvim „sistemskim“ uslovima tajkuni su u pojedinim delatnostima, naročito u trgovini na malo prehrambenim proizvodima, preradi mleka i proizvodnji mlečnih prerađevina, kupovinom obradivog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, u proizvodnji šećera, ulja i sl. uspostavili monopolski ili dominantan položaj.
Posebnu odgovornost za takvo stanje snosi državna vlast koja u proteklim godinama nije donela, odnosno primenila zakonske propise o sprečavanju kupovine društvenih preduzeća „prljavim“ novcem. Takođe je izostalo blagovremeno donošenje zakona o zaštiti konkurencije, to jest o sprečavanju pojave stvaranja i zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu, koji je zabranjen Ustavom. Zakon o zaštiti konkurencije donet je tek u septembru 2005. godine. Međutim, on ne sadrži, kao propisi u okviru EU, efikasne mehanizme sprečavanja nastanka i delovanja monopola, niti odgovarajuće finansijske i druge sankcije u rukama antimonopolske komisije. Tipičan primer je monopolski položaj „Delta kompanije“ koji je nastao otkupom „C marketa“, na šta su zvanično, ali za sada bez uspeha, reagovali Komisija za zaštitu konkurencije i Savet za borbu protiv korupcije. Primer dobre zakonske regulative i efikasne primene odgovarajućih finansijskih sankcija je nedavno izrečena kazna moćnom Bilu Gejtsu od strane komisije EU za zaštitu konkurencije, u iznosu od oko 900 miliona dolara, zbog kršenja antimonopolskih propisa EU.
Monopoli su, inače, smrtni neprijatelj slobodnog tržišta i konkurencije kao bitnih pretpostavki zdravog i uspešnog ekonomskog razvoja zemlje. Oni sprečavaju razvoj konkurentskih firmi, pogotovo malih i srednjih preduzeća koja nemaju ekonomsku snagu da im se odupru. A upravo takva preduzeća su od najvećeg značaja za ubrzani ekonomski razvoj Srbije, za podsticanje privatne inicijative i preduzetništva i za povećano zapošljavanje. S druge strane, monopoli nanose ogromnu štetu građanima kao potrošačima koji su, u odsustvu tržišne konkurencije, lišeni izbora i prinuđeni da znatno skuplje plaćaju mnoge proizvode i usluge nego na tržištu koje je izloženo konkurenciji.
Monopoli, nažalost, postoje i u bankarskom sistemu Srbije. Danas na bankarskom tržištu apsolutno dominiraju inostrane banke čije su kamate na kredite praktično zelenaške, to jest znatno više nego u razvijenim evropskim zemljama i zemljama u okruženju.
Takođe, Srbiji preti realna opasnost da se uskoro uspostavi monopol u vidu većinskog vlasništva ruskih firmi u oblasti energetike. Reč je, pre svega, o snabdevanju gasom, proizvodnji i prometu nafte i naftnih derivata, a na pomolu je i uspostavljanje sličnog „aranžmana“ u elektroprivredi.
I na kraju, tu su monopoli javnih preduzeća. U vezi s tim postavlja se, međutim, ozbiljno pitanje opravdanosti privatizacije nekih od tih preduzeća. Pre svih, to su elektroprivreda, naftna industrija, železnica, aerodromi, kao privredne delatnosti od strateškog i životnog interesa za Srbiju i njene građane. Iskustvo pokazuje da u zemljama Evropske unije postoje veoma uspešna i efikasna javna preduzeća. Takav primer je državna železnica u Francuskoj koja je najbolja u Evropi. Umesto da strateška javna preduzeća, čija delatnost je takva da se njihovom privatizacijom ne može ukinuti monopol i uvesti tržišna konkurencija, budu modernizovana putem dokapitalizacije i uvođenja savremenih tehnologija, uz zadržavanje većinskog domaćeg kapitala, vlast planira njihovu privatizaciju. Verovatno je glavni razlog u tome da se prodajom najvrednijih javnih preduzeća sanira deo državnih dugova i deficita.
Prodajom većinskog dela javnih preduzeća neće se, međutim, rešiti problem monopola u toj oblasti, niti podići nivo njihove odgovornosti i efikasnosti. To se prvenstveno može postići uvođenjem visokoprofesionalne upravljačke i poslovodne strukture u javnim preduzećima, umesto sadašnje, u osnovi partijske, nedovoljno kompetentne i odgovorne, uz to i podložne političkim pritiscima. A država svakako može efikasnije uticati na kvalitet rada i usluga, na cene i investicije, na odgovornost i suzbijanje monopolskog ponašanja javnih preduzeća u državnoj nego u privatnoj svojini, čiji jedini interes je maksimalizacija cena i profita.
Opšti zaključak je sumoran: Privreda Srbije je već velikim delom u rukama domaćih monopolista, tzv. tajkuna, a većina strateških prirodnih resursa i privrednih delatnosti postaće plen krupnog stranog kapitala. A time se i državna suverenost dobrim delom dovodi u pitanje.

Autor: Slobodan Vučetić | 25.04.2008 - 08:17

Izvor: http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=1724

garfield · Pristupio: 27 Jan 2007 Poruke: 2610 Studijska grupa: Etnologija i antropologija

Hrana u Nemachkoj je skuplja nego ovde, ako cemo pravo. Ali je prosek plate vishi nego u Srbiji.

I dosadan si. Mnogo. Sa tim reklamiranjem svog foruma i teorija-zavere-chlancima.

Ashimar

Ja to stalno govorim, a kad kazem, ispadnem DSSovac Kez

penzos · Pristupio: 06 Feb 2008 Poruke: 1281 Studijska grupa: Filozofija

PRIJATELJICA DOKTORKA SE UBILA JER NIJE MOGLA VISE DA ZIVI U BEDI!!!!!!!!!!!!!Daj,ne lupaj vise,LEPI covece

Body Elektrik

Džeparac od 300 do 1.500 evra?!

Lil' soul · Moderator

kad bi mi dzeparac bio 300 evra,verovatno bih dobila cirozu do sad Kez

dnevno dobijam 100,ponekad malo vise,taman da kupim cigare i posle da gladujem ... Smajli

Lepotani · Pristupio: 12 Apr 2008 Poruke: 143 Studijska grupa: Filozofija

Nisam dugo bio na Kalenicevoj pijaci i juce sam se sokirao kada sam video koliko je sve poskupelo. Kupio sam jednu malu glavicu kupusa za 70 dinara i samo jedan paradajiz za 30 dinara. Kilogram paradajiza kosta od 150-180 dinara?! Od te jedne glavice kupusa i jednog paradajiza skuvao sam rucak za dva dana. Sreca je da sam vrhunski kuvar pa umem da prezivim sa 100 dinara dva dana.
Ovde u Srbiji vise ne moze da se zivi od skupoce. Imam utisak da je na pijaci sve skuplje nego u prodavnicama ili se varam?

P.S. Kada imam para,a to je veoma retko, spremam sledece recepte koje mozete prepisati na adresi:
http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=227

A mojim gostima spremam specijalitete za moj rodjendan onako kako ih sprema Princeza Katarina na Belom Dvoru . Njene originalne recepte prepisite na:
http://z14.invisionfree.com/LEPOTANI/index.php?showtopic=157
-------------------------------------------------------------------------------------

HRANA LJUBAVI
-------------------------

Začinite svoj seksualni život namirnicama iz frižidera. Evo nekoliko saveta kako da iskoristite smrznuto voće i rastopljenu čokoladu za vruću noć u krevetu

1. Poboljšajte oralni seks koristeći sladoled. Kupite kornet za sladoled, odgrizite mu donji deo i stavite ga preko penisa partnera. Sada dodajte sladoled i posvetite se konzumiranju poslastice.

2. Koristite preliv da podignete seks na viši novo. Vi birate gde će vas vaš partner lizati ispisujući brojeve po svome telu uz pomoć preliva. Počnite sa brojem jedan i završite sa brojem 69.

3. Stavite grožđe u zamrzivač na oko 20 minuta. Zamrznute bobice grožđa koristite da milujete telo vašeg partnera. Hladne i mokre senzacije garantuju naježenu kožu za povećani užitak.

4. Ogulite dve trećine krastavca srednje veličine i ostavite ga u zamrzivač na oko 40 minuta. Neka vam partner krastavcem trlja grudi i unutrašnju stranu bedara i neka povremeno stimuliše svoje bradavice i testise.

5. Zaboravite nepraktične kockice leda. Za neobičan doživljaj oralnog seksa stavite u usta dosta smrznutih borovnica ili tropskog voća. Voće ima divan ukus i lakše ga je držati u ustima dok pružate felacio svom partneru.

6. Naizmenično sipajte jedno drugom liker od mente u pupak, umačući jezik i praveći jezikom razne oblike po telu partnera. Lagano duvajte po iscrtanim figurama kako biste ubrzali isparavanje, koje će pojačati osećaj ugodnosti.

7. Zaboravite sve dosadašnje savete o seksu i čokoladi. Sir sadrži više feniletilamina, hemikalije koja je zaslužna za osećaj uzbuđenja i sreće nakon konzumiranja čokolade.

8. Ako i dalje preferirate čokoladu, jedite tamnu, a ne mlečnu. Tamna čokolada ima veći postotak kakaoa i samim tim više hemikalija za dobro raspoloženje.

jednajeena · Pristupio: 09 Feb 2007 Poruke: 1034 Studijska grupa: Etnologija i antropologija

(Sorry ako je tekst off topic moram da se izrazim na ovaj nacin)

Mladi su danas uzasno razmazeni.Jedu brzu hranu,puse skupe cigare...itd da ne nabrajam.
Uceni ljudi i pravi intelektualci ce radije sami napraviti nesto za jelo nego sto ce kupiti sendvic u koji ko zna sta su sprckali i kakvim rukama.Hrana jeste skupa ali neverovatno koliko je masa ljudi navikla da jede nesto sto im drugi spremi za velike pare.
Jedem kod svoje kuce i kod druga gde znam da je zdravo i fino spremljeno.Kojih 300 evra?O cemu se radi?Ljudi zive na granici siromastva.Kad god prosetam Knezom iznerviram se.Da ne znam da sam u Srbiji mislila bih da setam ulicom najbogatije zemlje sveta.
Moram sad da izrazim svoje gadjenje i nagon za povracanjem kad vidim mase mladih kako se guraju da kupe pljeskavice i fornete,"sredjeni" da ti se smuci zivot,kvarcani,u zlatno,srebrno,rozikastim dezenima,sa blajhanom kosom i kacketicima,svi ko sa Pinka da su dosli.Jedu po pekarama,zive brzo i nemaju nista u glavi.Fuj
Strasno sam skromna i trudim se da novac trosim na korisne stvari i sto vise jedem kod kuce ili ako sam kod nekog da sama spremim hranu.Odraz pameti jeste znanje o pravilnoj ishrani i higijeni.

To su nam i preneli Ameri-fast food i kratkotrajnu paznju.Niko nikoga ne slusa,svi jure za nekim plitkim i glupavim stvarima,i ne znaju nista o higijeni i zdravoj ishrani.Jadan je Beograd postao,cast izuzecima.
Poslednji Mohikanac