Vitlo

theH

Da li neko zna ko je otkrio vitlo (za keramiku)?
Imate li neke korisne informacije ili linkove?

Johag · Pristupio: 15 Nov 2006 Poruke: 46 Studijska grupa: Arheologija

Otkrice vitla je pripisano slavnom svesteniku boga Enlila, Ubaushtimu iz Nipura 3520 godine. Na glinenim tablicama pronadjenim u rusevinama Ninive (vekovima kasnije) zapisana je prica koja se smatra legendom o nastanku vitla.
Legenda glasi ovako: Decak po imenu Ubaushtim trudio se da napravi posudu od gline, ali mu nije islo. Svi su mu se smejali, a roditelji ga zbog njegove nespretnosti vise nisu prihvatali. Onda je Ubaushtim krenuo sam,i poceo da luta po zemlji drevnog Sumera. Lutao je tako mesecima, mozda i godinama i usput sretao razlicite ljude i zivotinje. Pripitomio je konja (zbog toga , cesto se misli da su od Ubaushtimovog roda potekli svi indoevropljani).
Jedne noci, kao mladic od 18 godina, krenuo je da prenoci na vrhu planine Usa, medjutim, odjednom je pocelo da varnici iz vatra koju je zapalio. Poceo je da nazire obrise neobicnog stvorenja, boga Isuna - boga vatre, koji mu je rekao – “pogledaj ka nebu”
a oblaci su se slozili tako da je video obrise vrhovnog boga Anua koji mu je rekao: "Sutra ujutro, kreni da se vracas svojoj kuci" . Objasnio mu je kako da napravi vitlo. Ubaushtim se vratio u selo gde su svi bili zacudjeni njegovom vestinom. Potom je postao vrhovni svestenik boga Enlila a narod ga je slavio i obozavao.

Literatura:
Blendall S., Myth or reallity? Ubaushtim, The first Sumerian hero. Journal of Egyptian Archaeology , 1995.
T. Fish, Catalogue of the Sumerian Tablets in the John Rylands Library (Manchester, 1932);
C.L. Bedale, Sumerian Tablets from Umma in the John Rylands Library (Manchester, 1915);
Tohru Gomi, `Ur III Texts in the John Rylands University Library of Manchester', Bulletin of the John Rylands University Library of Manchester, vol. 64 (1981-2), pp. 87-116;

theH

Hvala mnogo
Već nedeljama tražim literaturu i pretražujem internet, i potpuno sam se razočarala. Mnogo je različitih pretpostavki o vremenu i mestu nastanka; nailazila sam na razdoblja od 5 500 do 3 500 p.n.e. Negde piše da je nastalo u Mesopotamiji, negde u Kini, pa sve do pretpostavke da su ga prvo koristili Kelti(?)....
Sve u svemu, na internetu nisam pronašla ni jedno obrazloženje tih pretpostavki niti pozivanje na neku literaturu.
Na tragu sam knjige : ˝The Civilization of the Goddess˝ Marije Gimbutas. Nažalost, nema je ni u jednoj biblioteci pa pokušavam preko neta.

Bow

radoznala

Johag · Pristupio: 15 Nov 2006 Poruke: 46 Studijska grupa: Arheologija

Ne bi trebalo bilo sta da se izbegava, a posebno ne iz razloga da nije cenjena na nasem fakultetu (!!!). Knjiga i clanci o velikoj majci -boginji prvenstveno se ticu problematike i sinteze njenih postavki o matrijarhatu i patrijarhatu (a s tim u vezi su i old neolithic europe-new,indo-european europe).
Jos nesto. Ukoliko bi se izbegavala gimbutas da li bi trebalo izbegavati i njene radove sa renfrewom o sitagroi-u, radove o neolitskim lokalitetima achilleion-u i anzi etc.
U svakom slucaju postoji jedna mla thesis by stephens : "strategies of interpretation : a defense of theories of archaeologist marija gimbutas" i trebalo bi je procitati, ali ne zbog odobravanja njenih hipoteza vec zbog samog ispitivanja teorije saznanja (pretpostavke i prethodna ubedjenja (vera?), metodologije, izbora i prirode naucnih paradigmi, logickih pogreski...).
Ono sto je navise zabrinjavajuce kod m.gimbutas ali i drugih naucnika koji s njom dele polje interesovanja : poreklo i sve ostalo u vezi sa (urheimat, urvolk,) -indoevropljanima ima odredjenu religijsku komponentu: za to je potrebna vera i u velikoj meri je primetan intuitivni pristup, i samim tim izlazi iz okvira nauke.

Inace, trazene knjige ima u biblioteci (pogledati preko cobiss-a).

O knjizi civilizacija boginje:

Tringham,R.: " If you are happy-as many of gimbutas's readers seemingly are-to accept uncritically her interpretations, then this book must be an invaluable bible that reveals the past as it was. As a research source, however, the critical reader must be prepared to wade through a morass of unqualified interpretations and value -laden statements to reach usable data" (american anthropologist 95,1993).

radoznala

Johag · Pristupio: 15 Nov 2006 Poruke: 46 Studijska grupa: Arheologija

Dear radoznala:)
Naravno da nema nikakvog "prepucavanja" niti tome tezim. O tome sta treba i ne treba izbegavati, nije se bukvalno ticalo izbegavanja , vec sam to (zlo)upotrebila da ukazem i na neke njene znacajne radove, tacnije na vazne neolitske lokalitete koje je sticajem okolnosti ona radila (mozda sam mogla i na drugi nacin da to kazem, slazem se, da ne bi imalo prizvuk kritike ili odbijanja s moje strane te time uslovilo nerazumevanje i nejasnoce).

radoznala

Johag · Pristupio: 15 Nov 2006 Poruke: 46 Studijska grupa: Arheologija

slazem se naravno:)

radoznala

theH

Hvala, Johag, na korisnim informacijama

Iskreno - nisam očekivala toliko pažnje. Dobila sam kopiju knjige ˝The Civilization of the Goddess˝ . Evo stoji mi na stolu i nikako da je izbegnem Rolling Eyes

Ne ide mi to izbegavanje knjiga (i ljudi) zbog predrasuda ili glasina koje kruze...

Hvala i tebi, Radoznala, na informacijama o glasinama i o ličnom iskustvu.
Gde bi mi bili da nema oprečnih mišljenja...
pa,
-"Izbegavaj Mariju Gimbutas, nije nesto cenjena na nasem fakultetu."
Hvala na savetu ali nije mi to dovoljan razlog jer nisam "beep shtreber-ulizica" Kul

A to sto je podržavaju neke grupacije, opet mi nije presudno... jer te grupacije mogu da podržavaju i Penicilin ili da citiraju Kandinskog, Hendriksa ili Teslu.
-"... moras biti deo klana da bi opstao, da ne smes izrazavati sopstveno misljenje, a ako ti se desi takva greska...ocene to pokazu." Ako je jedina posledica loša ocena, pa to je toliko smešno da su mi ti profesori zabavni.
Valjda je ta gospodja izražavala sopstveno mišljenje kroz svoje knjige
Bilo bi bas glupo da su je zbog toga odbacivali Namig

Baš me namuči ovo vitlo

P.S. A ona fotka, sta je to (poreklo?). Nadam se da ne tražim mnogo Smajli

aletrix · Pristupio: 07 Jun 2007 Poruke: 1 Studijska grupa: Arheologija

Johag ::

Otkrice vitla je pripisano slavnom svesteniku boga Enlila, Ubaushtimu iz Nipura 3520 godine. Na glinenim tablicama pronadjenim u rusevinama Ninive (vekovima kasnije) zapisana je prica koja se smatra legendom o nastanku vitla.
Legenda glasi ovako: Decak po imenu Ubaushtim trudio se da napravi posudu od gline, ali mu nije islo. Svi su mu se smejali, a roditelji ga zbog njegove nespretnosti vise nisu prihvatali. Onda je Ubaushtim krenuo sam,i poceo da luta po zemlji drevnog Sumera. Lutao je tako mesecima, mozda i godinama i usput sretao razlicite ljude i zivotinje. Pripitomio je konja (zbog toga , cesto se misli da su od Ubaushtimovog roda potekli svi indoevropljani).
Jedne noci, kao mladic od 18 godina, krenuo je da prenoci na vrhu planine Usa, medjutim, odjednom je pocelo da varnici iz vatra koju je zapalio. Poceo je da nazire obrise neobicnog stvorenja, boga Isuna - boga vatre, koji mu je rekao – “pogledaj ka nebu”
a oblaci su se slozili tako da je video obrise vrhovnog boga Anua koji mu je rekao: "Sutra ujutro, kreni da se vracas svojoj kuci" . Objasnio mu je kako da napravi vitlo. Ubaushtim se vratio u selo gde su svi bili zacudjeni njegovom vestinom. Potom je postao vrhovni svestenik boga Enlila a narod ga je slavio i obozavao.

Literatura:
Blendall S., Myth or reallity? Ubaushtim, The first Sumerian hero. Journal of Egyptian Archaeology , 1995.
T. Fish, Catalogue of the Sumerian Tablets in the John Rylands Library (Manchester, 1932);
C.L. Bedale, Sumerian Tablets from Umma in the John Rylands Library (Manchester, 1915);
Tohru Gomi, `Ur III Texts in the John Rylands University Library of Manchester', Bulletin of the John Rylands University Library of Manchester, vol. 64 (1981-2), pp. 87-116;

Ovo je nesto dosad najzabavnije sto sam procitao na forumu arheologije! Kakva prica, hahhahhhahaaahhahaha!!!!! Super, svaka cast Super si to Johag smislio/a. Sumerci i indoevropljani, pa jos konj i vitlo. Steta sto nema cesce ovakvih pricica. Btw, odakle ti inspiracija?

radoznala